Аустријска привреда покушава да се извуче из дуготрајне кризе, али тржиште рада у тој земљи показује да тај пут неће бити једноставан. Према подацима Јавне службе за запошљавање (AMS), број незапослених и лица на обуци у Аустрији достигао је крајем јуна 364.419, што представља драматичан раст од 7,8% у односу на исти месец прошле године. Стопа незапослености сада износи 6,8%, уз пад броја слободних радних места од 13,8%.
Најугроженије групе су млади, жене и старији од 50 година. Посебно је алармантан податак да је незапосленост код жена скочила на 9,6%, а код младих и старијих на 8,8%. У производњи и сектору социјалне заштите, број незапослених повећан је за више од 13%, а регионално најтеже погођене покрајине су Горња Аустрија и Салцбург.
Иако, водећи економски институти „IHS“ и „Wifo“ више не прогнозирају трећу рецесију заредом, ситуација на тржишту рада то не показује. „Незапосленост у Аустрији расте континуирано од априла 2023. године“, упозорава директор AMS-а Јоханес Копф.
Потпуна супротност у Србији
Истовремено, у Србији, чија економија је годинама била под сталним изазовима, број запослених се стабилно повећава. Према подацима Републичког завода за статистику, у првом кварталу 2025. године запослено је било 2.887.100 грађана, што је повећање од 15.400 у односу на исти период прошле године.
С обзиром да је у Аустрији више од 26.000 људи остало без посла, у Србији је у истом периоду 15.400 људи нашло запослење. Тај контраст сведочи не само о разликама у темпу економског опоравка, већ и о стабилности економије у Србији и константном паду исте у Аустрији.
Дефицит, мере ЕУ и борба за стабилност
Министарка рада Аустрије, Корина Шуман (SPÖ), најавила је додатних 40 милиона евра за подршку AMS-у током 2025. године, али остаје питање да ли ће та средства бити довољна да зауставе растући социјални притисак у земљи која се, осим са све већом незапосленошћу, сада суочава и са поступком ЕУ због прекомерног буџетског дефицита.
Дакле, под надзором Брисела, Аустрија је приморана да смањује јавну потрошњу, што ће додатно ограничити простор за интервенције на тржишту рада и погоршати положај најугроженијих.
У тренутку када Аустрија тражи излаз из кризе уз диктирана ограничења из ЕУ, Србија бележи опрезан, али константан напредак, што је показатељ да се, упркос спољним и унутрашњим притисцима, тржиште рада може стабилизовати уз јасну стратегију, фискалну самосталност и упорну примену економске политике коква се води активно од 2014. године.
