Европска унија званично је покренула поступак прекомерног буџетског дефицита против Аустрије због нагомиланих дугова и кршења фискалних правила ЕУ. Како је објављено, Аустрија тренутно бележи буџетски дефицит од 4,7% у односу на БДП за 2024. годину, а планираних 4,5% за наредну годину додатно погоршава ситуацију. Оба износа знатно премашују дозвољену границу од 3% економског учинка, која је прописана ЕУ правилима.
Поступак који је Европска комисија покренула подразумева више фаза, прво се утврђује да ли је дошло до кршења буџетских правила, потом се израђује извештај о прекомерном дефициту који анализирају и потврђују министри финансија земаља чланица. Уколико се констатују прекршаји, земља мора да изради и примени план смањења дуга у сарадњи са Бриселом.
Овај процес траје годинама, а Европска комисија задржава утицај на готово сваку буџетску одлуку државе у поступку. Уколико Аустрија не буде поступала у складу са договореним мерама, могуће су и казне које би могле износити и неколико милијарди.
Поред Аустрије, још осам чланица Уније тренутно се налази у сличном поступку, а међу њима су Француска, Белгија, Италија, Мађарска, Малта, Пољска, Словачка и Румунија, што указује на финансијску кризу у којој се налази европска унија.
Иако из ЕУ наводе да је циљ таквог механизма, стабилизација финансијске ситуације и тржишта унутар уније, уствари то све више личи на сценарио у коме државе које су у мањој кризи, желе да се заштите од додатних издатака, или можда чак и зараде на оним коју су у економском колапсу.
Како би се извукла из прекомерног дефицита и умирила Брисел, аустријска влада ће, по свему судећи, ударне мере штедње спровести управо у најосетљивијим областима, као што су социјална заштита, миграциона политика и образовање.
Може се очекивати строжа контрола исплата социјалних накнада, смањење дечијих додатака за породице миграната, као и укидање социјалних давања, што ће директно погодити најсиромашније слојеве становништва. Истовремено, предвиђа се драстично смањење улагања у интеграционе програме, као и рестриктивнији приступ азилантској политици, што ће додатно отежати интеграцију миграната у друштво, а са собом повући бројне последице као што су пораст насиља и криминала.
У таквим околностима ни образовање неће бити поштеђено, рационализација на универзитететима могла би довести до затварања мањих факултета и ограниченог приступа високом образовању за младе из сиромашнијих средина.
Укупно посматрано, овакве мере, иако фискално оправдане, прете да продубе друштвене разлике и изазову нове социјалне тензије у земљи.
