Леоноре Гевеслер, нова шефица аустријских Зелених и бивша министарка животне средине у својим првим наступима као лидер странке потврђује оно што многи у српској дијаспори већ дуже време осећају. Наиме, странка која је годинама широм отварала врата мигрантима, промовисала мултикултурализам и етикетирала сваког ко постави легитимна питања као ксенофоба, сада хладно најављује нови, оштрији курс према миограционој политици, и то без трунке одговорности.
Гевеслерова у интервјуу за „Die Presse“ не само да није осудила недавно спроведену депортацију сиријских држављанина, већ је поручила да Зеленима треба „јаснији језик“ према миграционој политици. То би можда било и разумљиво, да та странка није управо она која је претходних година агресивно гурала либералну агенду о „друштву без граница“, док је држава у сенци тог хуманизма увелико црпела средства из ЕУ фондова, намењених за интеграцију миграната.
Истовремено, поставља се једно веома важно питање, где ће сада Аустрија да депортује те људе? С обзиром на изразито антисрпску реторику неких аустријских политичких актера, као и на чињеницу да се Србија већ годинама користи као тампон-зона за мигрантске токове, појављују се све гласније црне слутње. Да ли ће се у будућности појавити идеје и покушаји да се мигранти депортују управо у Србију, као у „сигурну трећу земљу“?
Аустрија се, без превише буке, сваке године залаже за јачање „регионалне сарадње у управљању миграцијама“, што се у пракси често своди на то да балканске земље трпе последице туђих политичких одлука.
Гевеслерова, иначе икона зелене агенде, сада се хлади од Грете Тунберг и клима активиста, наводећи да је Гретино понашање „тужно, штета, иритантно“. Тако изгледа политичко деловање, када се етика замени маркетингом, а принципи уступе место испитивању јавног мњења.
Зелени су, дакле, свој део уговора с ЕУ фондовима одрадили, мигранти су дошли, новац је потрошен, а сада се креће у фазу „чишћења терена“.
Промена реторике Зелених можда има и другу димензију, политичку калкулацију и припрему за наредне изборе. Све више грађана отворено показује, незадовољство политиком Зелених и Неоса, чија популарност стрмоглаво пада, једина странка која бележи раст је управо Слободарска партија (FPÖ). У настојању да покупе који поен више код грађана скептичних према миграцијама, Зелени сада желе да делују „умерено“ и „одговорно“, али касно. Грађани све јасније виде разлику између оних који су годинама гурали агенду отворених врата и оних који су све време упозоравали на последице. Аустријски бирачи не верују у конверзије у последњем тренутку, посебно када иза њих стоји страх од изборног пораза.
