Ukupno 30 novih regionalnih vozova, vrednih 388 miliona evra, poručeno je još 2019. godine kako bi se pojačale veze između francuskog regiona Grand Est i susednih nemačkih pokrajina. Vozove je isporučio španski proizvođač CAF, a narudžbinu su organizovale francuske nacionalne železnice u dogovoru sa lokalnim vlastima sa obe strane granice. Ideja je bila jednostavna – putnici iz Strazbura, Meca i Miluza trebalo je bez presedanja da stignu do Ofenburga, Sarbrikena i gradova u Rajni-Palatinatu.
Planirana godina puštanja u rad bila je 2023. ali je pandemija usporila proizvodnju, pa su garniture stigle tek u maju ove godine. Do tada se još nešto promenilo – Nemačka je u međuvremenu pooštrila standarde za dužinu kočenja u vanrednim situacijama. Kada je prvi voz stigao na testiranje, utvrđeno je da sistem kočenja ne ispunjava nove norme. To je zahtevalo dodatna tehnička prilagođavanja i novi krug ispitivanja.
Rešenje navodno postoji, ali se sve i dalje vuče po nemačkim kancelarijama. Dok papiri kruže, pečati se čekaju, a procedure se „usaglašavaju“, vozovi stoje samo na jednoj strani granice. Putnici koji su očekivali brzu vezu preko granice i dalje presedaju, gube vreme i gledaju kako potpuno novi vozovi ne smeju da pređu ni jedan jedini kilometar u Nemačku, jer regulatori još nisu završili sa papirima.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Rezultat je apsurdan – Nemačka čeka vozove koje je već platila, a oni i dalje prevoze isključivo francuske putnike. Nemcima koji su očekivali brzu i jednostavnu vezu preko granice, ostaje samo da strpljivo gledaju kako se papiri šetaju između kancelarija. Zato, evo jedne prijateljske, preporuke: ako žele da se provozaju novim garniturama — mogu u Srbiji. Brza pruga Beograd–Subotica sija nova, sedišta mirišu, prozori čisti kao iz fabrike. Kad već „njihov voz“ vozi Francuze, a „njihova dozvola“ čeka u fioci, neka slobodno dođu da probaju naše. Čisto da vide kako izgleda kada stvari zapravo krenu, i stignu.
Piše: Stefan Bogdanović
