Austrijski studentski savez (ÖH) organizuje Antifa seminar od 8. do 10. maja 2026. godine u Mauthausenu sa plaćenim „trenerima“ za radionice o „desničarskom nasilju“ i „feministickom otporu“. U Srbiji se već godinama pokazuje da su univerziteti – posebno za humanističke nauke, postali legla ekstremno levičarskih grupa koje koriste blokade kao oružje za nametanje svoje agende.
Prema zvaničnom pozivu na sajtu Austrijskog studentskog saveza „ÖH-a“ seminar nije samo edukativan, nego i platforma za „umrežavanje“ oko 60 učesnika sa volonterima uz finansijske podsticaje (180 evra po 90-minutnoj sesiji bez PDV-a, pokriven smeštaj, obroci i putni troškovi), dok se fokusira isključivo na „kritičko ispitivanje fašističke istorije i sadašnjosti“ – bez prostora za ravnotežu ili kritiku levičarskog ekstremizma.
Medijski izveštaji iz januara 2026. godine sa portala Nova.rs, RTS-a, N1 i Vremena, studenti Filozofskog fakulteta u Novom Sadu ponovo su pokušali da stupe u blokadu zbog otkaza profesorki Jeleni Kleut, pozivajući na radikalizaciju, bojkot nastave. Ovaj „antifa“ seminar u Austriji nije izolovani slučaj, već evropski odraz iste levičarske indoktrinacije koja kod nas kulminira u haotičnim blokadama, gde se pod parolom „solidarnosti“ i „borbe protiv fašizma“ guši normalan rad univerziteta.
Seminar, zakazan za maj 2026. godine, kulminira posetom međunarodnoj komemoraciji oslobođenja logora Mauthausen 10. maja, gde će učesnici „razmenjivati iskustva“ o istoriji žrtava Nacističke Nemačke od Jevreja, Roma do „žena u otporu“. „ÖH“ traži trenere za šest radionica – dve u petak (o desničarskom nasilju u Austriji i Nemačkoj, sa fokusom na „društvene faktore“ koji navodno podstiču ekstremizam, te o ulozi žena u antifašističkom otporu iz feminističke perspektive) i četiri u subotu (o višejezičnoj Koruškoj/Koroškoj i sukobima oko manjinskih prava, istoriji samog logora Mauthausen i njegovom oslobođenju, raznolikosti žrtava i otpora širom Evrope, te o antisemitizmu „nekad i sad“ sa vezama na savremene manifestacije). Svaka radionica ograničena na 15-30 učesnika, sa naglaskom na „grupnu dinamiku“ i „interakciju“, a prijava sa biografijom i planom radionice stiže do 27. februara na e-mail „ÖH-a“. Ovaj format brzo prelazi u propagandu, jer radionice optužuju „desničare“ za kontinuitet nasilja, promovišu „civilno društvo“ i „politički aktivizam“ kao oružje protiv „fašizma“, dok se „kultura sećanja“ koristi za mobilizaciju protiv navodnih savremenih pretnji, sve uz finansiranje iz studentskih fondova, što univerzitete pretvara u inkubatore ideološke jednostrane agende umesto neutralnih centara znanja.
Proširujući sliku, „ÖH-ov“ poziv naglašava „antifašizam“ kao alat za „suzbijanje nasilja“, ali zaboravlja da Antifa pokret, globalno poznat po uličnim sukobima, vandalizmu i napadima na političke protivnike, često prelazi granice mirnog sećanja u haos, od protesta u Nemačkoj do Austrije, gde se slični seminari (kao oni Socijalističke omladine ili Crvenih sokolova) održavaju godinama sa stotinama mladih, kombinujući „obrazovanje“ sa političkom radikalizacijom. U Austriji, gde se seminar održava, ovo nije izolovano – studentski savezi, finansirani javnim sredstvima, guraju programe koji imaju za cilj da radikalizuju omladinu. Kritički gledano, takvi skupovi ne podižu svijest o Holokaustu koliko služe kao regrutni centri za levičarske mreže, gde se „istorija“ koristi za optuživanje „desnice“, čak i kad su kritike usmerene na konzervativne stavove ili migracionu politiku.
Pogled redakcije portala SRPSKI UGAO
Blokade na fakultetima u Srbiji i slični „Antifa“ seminari u Austriji pokazuju da levičarski ekstremizam koristi univerzitete kao poligon za revoluciju, a ne za obrazovanje. Dok se u Mauthausenu plaća za „umrežavanje protiv desnice“, kod nas se blokadama parališu fakulteti, studenti se radikalizuju, a normalna nastava postaje žrtva. Vreme je da se zapitamo zašto humanistički fakulteti postaju inkubatori haosa umesto slobode mišljenja. Prava borba protiv totalitarizma počinje odbranom akademske neutralnosti, ne od blokada i indoktrinacije. Inače, „sećanje na žrtve“ postaje samo izgovor za novu vrstu nasilja nad slobodom.
Piše: Nina Stojanović
