Austrija danas ima više lekara nego ikada, ali se iza povoljne statistike otvara ozbiljna pukotina: u narednoj deceniji oko 18.000 medicinara dostići će starosnu granicu za penziju. To znači da će zdravstveni sistem morati da obezbedi najmanje 1.800 novih lekara godišnje samo da bi zadržao sadašnji nivo usluge, upozorava austrijski „Kronen cajtung“.
Prema podacima Austrijske lekarske komore, trećina lekara starija je od 55 godina. Komora je izračunala da će 18.042 medicinara tokom narednih deset godina navršiti 65 godina. To, međutim, ne znači da će Austriji automatski „nedostajati“ svih 18.000 lekara, već da za toliko ljudi mora da pronađe odgovarajuću zamenu.
Problem je već vidljiv u domovima zdravlja i manjim sredinama. U Burgenlandu je jedna opština konkurs za porodičnog lekara raspisivala čak 22 puta, ali ordinacija i dalje nije popunjena. Prema podacima ORF-a, u toj pokrajini prazno je oko 15 odsto mesta za ginekologe i približno 30 odsto za dermatologe. Posledicu osećaju pacijenti, koji sve češće biraju između dugog čekanja i odlaska kod privatnog lekara.
Statistika na prvi pogled deluje protivrečno. Austrija je 2015. imala približno 44.000 aktivnih lekara, dok ih je 2025. bilo oko 52.000. Broj specijalista porastao je sa 23.400 na 29.400, ali je broj lekara opšte prakse istovremeno pao sa 14.300 na oko 13.000. Zato zemlja nema samo problem sa ukupnim brojem medicinara, već sa njihovom raspodelom između gradova i sela, bolnica, državnih ambulanti i privatnih ordinacija.
Posebnu slabost predstavlja odlazak mladih stručnjaka. Austrija godišnje nudi oko 1.756 mesta za studije medicine, dok procene Lekarske komore pokazuju da približno trećina svršenih studenata ne ostaje u domaćem javnom zdravstvenom sistemu. Pojedini odlaze u Nemačku i Švajcarsku, a drugi biraju privatni sektor, gde su zarade i uslovi rada često povoljniji.
Na probleme je upozorio i austrijski Računski sud, navodeći da ciljevi dostupnosti ambulantne zaštite nisu ostvareni, da ne postoji sveobuhvatno praćenje vremena čekanja i da finansiranje Austrijskog zdravstvenog fonda nije dugoročno stabilno. Nova državna analiza zdravstvene zaštite do 2040. godine takođe predviđa rast potreba stanovništva uz sve ograničenije kadrovske i finansijske mogućnosti.
Austrijska vlast zato više nema mnogo prostora za odlaganje. Povećavanje broja studijskih mesta neće biti dovoljno ukoliko mladi lekari nastave da odlaze, a državne ordinacije ostanu manje privlačne od privatne prakse. Bez promene uslova rada, rasterećenja medicinara od administracije i ozbiljne kadrovske politike, današnje duge liste čekanja mogle bi da postanu trajna slika jednog od najskupljih zdravstvenih sistema u Evropi.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
