U Beču se za svega pet godina broj đaka koji ponavljaju razred udvostručio. U osnovnim školama porast je sa 2.746 u školskoj 2020/21. godini na čak 5.443 u 2024/25. godini, dok je u srednjim školama stanje još alarmantnije, rast od preko 133%, sa 1.707 na 3.982 učenika. Ovaj nagli skok nije prolazna pojava, već jasan pokazatelj dubokih problema u obrazovnom sistemu glavnog grada Austrije. Masovni problemi sa znanjem nemačkog jezika, veliki broj izostanaka i sistematsko spuštanje kriterijuma doveli su do toga da škole proizvode sve veći broj neuspešnih đaka, dok se odgovornost prebacuje na apstraktne pojmove poput „inkluzije“ i „tolerancije“.
Gradsku vlast već godinama predvode Socijaldemokrate i Neos, koji uporno promovišu „moderan i otvoren“ obrazovni model. Međutim, brojke govore suprotno. Skoro polovina novoupisanih prvačića ne razume nastavu na nemačkom jeziku, izostanci sa časova dostižu rekordne nivoe, a nastavnici su preopterećeni razredima u kojima veliki deo učenika ne može da prati gradivo. Umesto odlučnih mera, dodatnih časova jezika, manjih odeljenja i jasnih pravila, vlast se odlučila za lakši put: popuštanje zahteva i prikrivanje problema.
Takva politika stvara privid socijalne osetljivosti, ali dugoročno proizvodi generacije dece bez osnovnih znanja i radnih navika. Nastavnici upozoravaju da im se oduzima autoritet, roditelji sve češće gube poverenje u škole, a deca se guraju kroz sistem bez realnog znanja, da bi se problemi samo odložili za kasnije razrede.
Opozicija sve glasnije govori o „propasti obrazovanja“. Harald Zirfus iz OVP-a upozorava da nijedna dosadašnja mera nije donela poboljšanje, već da se stanje iz godine u godinu pogoršava. Umesto ozbiljne analize i odgovornosti, javnost dobija fraze i prebacivanje krivice. Dok se učionice pune učenicima koji ne savladavaju ni osnovno gradivo, gradska vlast nastavlja da se hvali „progresivnim pristupom“ koji u praksi donosi samo više ponavljača i veće nezadovoljstvo roditelja.
Ovaj problem nije pitanje novca, već političkih odluka. Pod parolama „raznolikosti“ i „ravnopravnosti“ urušavaju se obrazovni standardi. Kada se znanje jezika ne zahteva na vreme, kada se izostanci tolerišu, a kriterijumi snižavaju da bi se izbegle optužbe za diskriminaciju, rezultat je generacija nespremna za realan život. Beč, nekada simbol uređenog školstva, danas postaje primer kako politika može da potisne zdrav razum.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Udvajanje broja ponavljača u Beču nije puka statistika, već ozbiljna optužba protiv sistema koji je deci uskratio šansu za znanje. Kada se škola pretvori u mesto gde se problemi prikrivaju umesto da se rešavaju, a kvalitet žrtvuje zarad političke korektnosti, ne gradi se budućnost već haos. Dok deca plaćaju cenu tuđih eksperimenata, vlast se i dalje skriva iza lepih reči.Neuspeh obrazovanja je neuspeh društva koje je dozvolilo da mu deca ostanu bez oslonca i budućnosti.
Piše: Stefan Stojanović
