Cena zlata mogla bi da bude pred preokretom nakon višemesečnog pada sa januarskog istorijskog maksimuma. Plemeniti metal je 19. avgusta poskupeo za oko 0,5 odsto, na približno 4.356 dolara za uncu, dok slabljenje dolara, ublažavanje prinosa na državne obveznice i manja očekivanja da će američka centralna banka uskoro povećati kamate ponovo bude interesovanje investitora.
Zlato je krajem januara dostiglo vrednost veću od 5.500 dolara za uncu, ali je potom izgubilo približno petinu vrednosti. Pritisak na cenu pojačan je nakon imenovanja Kevina Vorša za predsednika Federalnih rezervi, čime je ublažena bojazan da bi politički pritisci Bele kuće mogli da ugroze samostalnost američke monetarne politike. Istovremeno, rat sa Iranom i skok cene nafte podstakli su strah od inflacije i mogućeg povećanja kamata.
Više kamatne stope obično ne pogoduju zlatu, pošto ono, za razliku od obveznica i bankovnih depozita, ne donosi kamatu. Ipak, novi američki ekonomski podaci smanjili su verovatnoću skorog zaoštravanja monetarne politike. Tržište trenutno procenjuje da postoji oko 67 odsto izgleda da će Fed na narednom sastanku zadržati kamatu u rasponu od 3,50 do 3,75 odsto. Analitičari UBS-a očekuju da bi pad realnih kamatnih stopa i visoka investiciona tražnja mogli da podrže dalji oporavak zlata, preneo je Rojters.
Prvi znaci povratka kupaca već su vidljivi. Prema podacima Svetskog saveta za zlato, fondovi kojima se trguje na berzama, a koji su pokriveni zlatom, u julu su zabeležili priliv od tri milijarde dolara i time prekinuli dva uzastopna meseca povlačenja novca. Njihove zalihe povećane su za 23 tone, na 4.068 tona, dok je zlato tokom avgusta već nadoknadilo gotovo deset odsto vrednosti.
Najčvršći oslonac tržištu, međutim, i dalje pružaju centralne banke. One su tokom 2025. kupile 863 tone zlata, što je i dalje istorijski visok nivo, iako nešto slabiji nego prethodnih godina. Ukupna svetska tražnja prvi put je premašila 5.000 tona, a vrednost svih kupovina dostigla je rekordnih 555 milijardi dolara. Centralne banke, naročito u zemljama u razvoju, zlatom nastoje da smanje zavisnost svojih rezervi od dolara i evra, navodi Svetski savet za zlato.
Krug velikih institucionalnih kupaca dodatno se širi. Indijski regulator je krajem prošle godine omogućio penzijskim fondovima da ulažu u fondove vezane za zlato i srebro, čime je otvoreno novo tržište u sistemu koji upravlja imovinom vrednom oko 176 milijardi dolara. U Kini je, u okviru pilot-programa, deset velikih osiguravajućih kompanija dobilo dozvolu da deo kapitala plasira u zlato, što bi moglo da stvori dodatnu dugoročnu tražnju.
Neizvesnost oko Irana i Ormuskog moreuza istovremeno deluje u dva pravca. Rast nafte podstiče inflaciju i pritisak na povećanje kamata, što je nepovoljno za zlato, ali strah od širenja sukoba i usporavanja svetske privrede povećava tražnju za sigurnom imovinom. Evropska centralna banka trenutno drži depozitnu stopu na 2,25 odsto, dok bi naglo zaoštravanje politike moglo da bude ograničeno upravo strahom od privrednog pada.
Zlato zato još nije izašlo iz zone velikih oscilacija, ali povratak novca u ETF fondove, nastavak kupovine centralnih banaka i smanjena verovatnoća skorog povećanja kamata ukazuju da je najteži deo pada možda prošao. Proboj iznad psihološke granice od 4.500 dolara za uncu bio bi, prema pojedinim analitičarima, prvi ozbiljniji signal da se plemeniti metal vraća u rastući trend.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
