Srpska ekonomija danas stoji na stabilnim nogama – i to zahvaljujući zlatu. U trezorima Narodne banke Srbije (NBS) nalazi se čak 52,2 tone zlatnih poluga, vrednih oko 5,8 milijardi evra, što je devet puta više nego 2012. godine, kada su rezerve iznosile svega pola milijarde. Samo tokom ove godine vrednost zlatnih rezervi porasla je za gotovo dve milijarde evra, a otkup je premašio sve prethodne rekorde.
Prema podacima NBS, do kraja oktobra 2025. godine kupljeno je 318 poluga, što predstavlja oko četiri tone zlata, i to uglavnom od domaće kompanije „Srbija Ziđin koper“. Centralna banka ima pravo preče kupovine zlata proizvedenog u Boru, što omogućava da se najveći deo rezervi formira u zemlji i plati u dinarima, bez troška u devizama.
Poslednje kupljene poluge, oko pet tona, trenutno se nalaze na sigurnosnom računu u Bernu, dok se ostatak čuva u trezorima u Beogradu.
Zlato nije samo simbol sigurnosti, već i ključni instrument u očuvanju stabilnosti dinara i otpornosti srpske ekonomije na globalne potrese. Danas učešće zlata u ukupnim deviznim rezervama iznosi oko 10%, tri puta više nego pre jedne decenije.
Istovremeno, bruto devizne rezerve Srbije dostigle su 29,3 milijarde evra, što omogućava pokriće uvoza robe i usluga za sedam meseci, više nego dvostruko iznad međunarodnih standarda. Ovaj rezultat potvrđuje stabilnost finansijskog sistema i snagu srpske ekonomije u vreme globalnih izazova.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Svaka nova poluga dodata u trezore nije samo investicija u metal, već u dugoročnu sigurnost i kredibilitet srpske ekonomije. Još 2012. godine Srbija je u trezorima imala tek 15 tona zlata, dok danas raspolaže sa više od 50 tona, vrednih oko 5,8 milijardi evra. Za nešto više od decenije, naše zlatne rezerve su se više nego utrostručile, a njihova vrednost porasla je devet puta – što jasno pokazuje da je Srbija svoje zlato pretvorila u najpouzdaniji temelj finansijske stabilnosti.
Piše: Stefan Bogdanović
