U Sjedinjenim Državama više od 1.000 radnika Starbucksa obustavilo je rad u oko 40 gradova, tačno na dan kada kompanija slavi svoj unosni „Red Cup Day“. Dok menadžeri računaju dobit – šankeri, lice brenda poručuju da više ne mogu da rade za bedne plate i u haotičnim smenama.
Sindikat radnika Starbucks Workers United tvrdi da već godinu dana čeka na bilo kakav predlog za završetak kolektivnih ugovora. Umesto dijaloga kažu, dobijaju pritiske, zastrašivanje i pokušaje razbijanja sindikata. Radnici traže osnovno: sigurnije radno vreme, poštenu zaradu i kraj zastrašivanja koje je postalo industrijski standard.
Kompanija naravno, pokušava da minimizira krizu i tvrdi da „većina radnji radi normalno“, dok fotografije praznih pultova i zatvorenih lokala obilaze mreže. Iza korporativnih fraza o „vrhunskim uslovima“ krije se realnost zaposlenih koji se bore da plate kiriju dok prodaju kafu po ceni ručka.
Starbucks danas stoji pred ogledalom sopstvenog brenda. Godinama je gradio imidž topline i zajedništva, a sada mu radnici prebacuju hladno licemerje. Dok kupci u redu čekaju praznične šolje, u pozadini se odvija mnogo ružnija priča – ona o sistemu koji ne mari za ljude koji taj sistem drže na nogama.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
U Srbiji zemlji u kojoj „ajmo na kafu“ znači sve – od prijateljskog razgovora do izlaska koji se pamti, Starbucks nije uspeo da promeni navike. Ovde se ne bira kafa po logou, već po društvu. Jer domaća kafa, skuvana uz iskrenu priču, vredi više od bilo kog Starbucks napitka koji košta kao jedan kompletan obrok.
Piše: Stefan Bogdanović
