Đura Jakšić bio je jedan od najsnažnijih stvaralačkih glasova srpskog romantizma. Kao slikar, pesnik, pripovedač i dramski pisac ostavio je delo u kojem su se spojili rodoljublje, bunt, lična patnja i duboka privrženost srpskom narodu.
Rođen je 1832. godine u Srpskoj Crnji, u svešteničkoj porodici. Slikarstvo je učio u Temišvaru, Pešti, Velikom Bečkereku, Beču i Minhenu. Posebno se divio Rembrantu i Rubensu, a njihovo korišćenje svetlosti, senke i snažnih boja ostavilo je vidljiv trag u njegovom umetničkom izrazu.
Kao šesnaestogodišnjak učestvovao je dobrovoljno u revoluciji 1848. godine. Iskustvo borbe, stradanje srpskog naroda i razočaranje u političke ishode tog vremena duboko su uticali na njegovu umetnost. Istorijske teme, junaci i dramatični događaji postali su važan deo njegovog slikarstva i književnosti.
Naslikao je oko 200 dela, među kojima posebno mesto imaju portreti, istorijske kompozicije i religiozne slike. „Devojka u plavom“, „Tаkovski ustanak“, „Karađorđe“ i brojni portreti savremenika svrstavaju ga među najprepoznatljivije srpske slikare 19. veka. Njegove slike odlikuju snažni kontrasti, tamna pozadina i izražena dramatičnost.
Podjednako veliki trag ostavio je u književnosti. Pesme „Otadžbina“, „Padajte, braćo“, „Na Liparu“, „Veče“ i „Mila“ postale su nezaobilazan deo srpske poezije. Pisao je i pripovetke i drame, među kojima se izdvajaju „Seoba Srbalja“, „Jelisaveta, kneginja crnogorska“ i „Stanoje Glavaš“.
Radio je kao seoski učitelj i nastavnik crtanja, često menjajući mesta službovanja. Zbog buntovnog karaktera, otvorenog suprotstavljanja nepravdi i sukoba sa vlastima teško je dolazio do stalnog zaposlenja. Živeo je u oskudici, izdržavao brojnu porodicu i utočište često nalazio u beogradskim kafanama i boemskom životu.
Đura Jakšić preminuo je 1878. godine u Beogradu, iscrpljen bolešću i nemaštinom. Iza sebe je ostavio stvaralaštvo koje je postalo trajni deo srpske kulture. Njegova umetnost nije bila samo potraga za lepotom, već i lični stav, ispovest i borba za slobodu i dostojanstvo čoveka.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
