Pred kraj godine u berlinskom okrugu Lihtenberg rasplamsala se oštra polemika oko saobraćajne politike. Lokalni predstavnik AfD-a, Uve Dinda, uputio je javnu kritiku okružnom rukovodstvu, posebno se obrušivši na frakciju Zelenih, koju optužuje da sistematski vodi politiku protiv automobila i uobičajenog načina života građana.
Dinda zamera gradonačelniku okruga Martinu Šeferu iz CDU, propuste u politici migracija, bezbednosti i urbanog razvoja, dok Zelene optužuje da pod plaštom brige za klimu sprovode ideološke eksperimente. Po njegovim rečima, predložene mere u praksi znače ukidanje parking mesta, otežan pristup pojedinim ulicama i sve veći pritisak na vozače koji nemaju realnu alternativu u vidu javnog prevoza.
U središtu spora nalaze se projekti preuređenja čitavih kvartova u zone sa ograničenim automobilskim saobraćajem, dodatnim biciklističkim stazama i proširenim pešačkim površinama. Zeleni takve planove pravdaju potrebom da se smanji zagađenje i podigne kvalitet života u nekim delovima grada. Kritičari, upozoravaju da se najveći teret promene prebacuje na one slojeve stanovništva koji svakodnevno zavise od automobila – radnike, porodice sa decom i starije.
Posebnu pažnju privukao je deo Dindine izjave u kojem se obrušio na birače Zelenih. Dok javno zahtevaju odricanje od fosilnih goriva i promovišu elektromobilnost, oni kako tvrdi, „svoja velika kola voze do organskog supermarketa“. Pratio je to komentarom: „Morate biti u mogućnosti da priuštite da budete dobrotvor“, aludirajući na socijalnu dimenziju zelene tranzicije i pitanje ko zaista može da je plati.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Ova rasprava pokazuje koliko lako klimatska politika može da preraste u svojevrsni kulturni rat. Posebno je opasno kada se mladima šalje poruka da je automobil gotovo moralno sporan, da im vozačka dozvola „ne treba“ i da je dovoljno da se oslanjaju na bicikl, trotinete i aplikacije. Takav pristup ne vodi modernom, funkcionalnom gradu, već riziku da se čitava generacija gura unazad u svojevrsno „kameno doba“, u kojem je kretanje ograničeno ideologijom, a ne realnim potrebama života u velikim urbanim sredinama.
Piše: Nina Stojanović
