Nemački auto-trgovinski sektor nalazi se na ivici sloma. Hiljade porodičnih firmi, koje su decenijama snabdevale građane i zapošljavale lokalno stanovništvo, zatvaraju svoja vrata, dok radnici ostaju bez posla. Nekadašnji ponos industrije pretvara se u prazne salone. Prema najnovijim podacima, tokom prošle godine bankrotiralo je 363 auto-salona – oko sto više nego godinu ranije – dok je kod velikih objekata broj stečajeva čak utrostručen. Mali i srednji trgovci, koji su bili oslonac lokalne privrede, više ne mogu da izdrže pritisak.
Pad kupovne moći, neizvesnost potrošača i nametnuta tranzicija ka električnim vozilima ubrzali su kolaps. Kupci odlažu nabavku automobila zbog straha od budućnosti, dok proizvođači forsiraju skupe električne modele čija vrednost brzo opada. Banke postaju oprezne sa kreditima, lageri vozila rastu, a troškovi prilagođavanja guše male biznise. Porodične kuće koje su generacijama gradile poverenje nestaju tiho – bez naslednika, bez kupaca, bez realne šanse za opstanak.
Stručnjaci upozoravaju da je finansijska snaga sektora iscrpljena. Veliki lanci preuzimaju ono što još ima vrednost, dok manji trgovci zauvek zatvaraju radnje. Jedina stabilna tačka za preživele postaje servis i održavanje vozila – takozvani postprodajni poslovi. Pojedini trgovci uvode kineske marke poput ,,MG” i ,,BYD”, nadajući se da će novi proizvođači doneti spas koji evropska industrija nije uspela da obezbedi. Državne subvencije za električne automobile ostaju tek privremena zakrpa, bez stvarnog efekta na duboku krizu.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Dok Zapad slavi zelenu tranziciju i „budućnost bez izduvnih gasova“, stvarnost pokazuje drugu stranu medalje – hiljade porodičnih firmi, zanatlija i radnika plaćaju cenu političkog eksperimenta. Umesto zaštite rada i tradicije, nameće se agenda koja potkopava srednju klasu i lokalnu privredu. Ovo nije samo nemački problem, već upozorenje celoj Evropi – kada politika nadvlada ekonomiju i zdrav razum, ostaju prazni saloni i ugašeni životi. Vreme je za povratak realnosti, pre nego što se čitava industrija pretvori u groblje snova.
Piše: Stefan Stojanović
