На почетку треба истаћи, уочи круцијалних предсједничких избора у Америци, да је Трампова побједа извјесна. Иако нас шест дана прије гласања мас-медији Дубоке државе извјештавају како је предсједничка трка крајње неизвјесна, истина је да Трамп има солидну предност у већини „свинг-стејтс“, које ће, као и увијек, одлучити коначни резултат. Трампову побједу могу угрозити могуће крађе и нерегуларности, као и нека велика војна провокација против Руске федерације коју би наредних дана могла да организује америчка Дубока држава (што није за искључити).
Кренућу од посљедица на међународној арени које ће Трампов поновни избор донијети. Иако је миљама далеко од мене мишљење да је Трамп човјек мира и симбол помирења на интернационалној арени – немам никакву сумњу да ће његова побједа ипак допринијети бржем завршетку геополитичког сукоба у Украјини. Иако руске власти често јавно истичу да нема суштинске разлике између предсједничких кандидата из редова Републиканске и Демократске странке у традиционалним антируским политикама – уважавајући чињеницу да америчка Дубока држава и војно-индустријски комплекс у тим стварима воде главну ријеч – мишљења сам да Трампов случај представља изузетак у датом правилу. Његова истрајност, неко ће рећи и ексцентричност у супротстављању неким поставкама Дубоке државе, чинила га је и погодном метом за недавне покушаје атентата на његов живот. Што довољно казује.
Елем, извјесно је да ће Трамп радикално модификовати основне смјернице америчке администрације у односу на геополитички сукоб на тлу Украјине. Он је то већ и најавио. Доналд Трамп, као прагматичан човјек, схвата да бесконачно наоружавање украјинског режима од стране САД и других западних земаља, као и константно „подизање улога“ у датој кризи од стране америчке администрације, може да води само једном могућем исходу – а то је глобални рат. Он је схватио да ће се украјинска криза на крају ријешити онако како Путин каже и да је једина алтернатива руској побједи изазивање нуклеарног рата. А Доналд нуклеарни рат против Руске Федерације очигледно не жели, макар не за вријеме трајања његовог мандата.
Трамп ће довести у питање, ако не само постојање, онда макар основну улогу НАТО -а. Он ће радикално оспорити данас општеприхваћени став на Западу: да је НАТО организација основана како би се Русија уништила, или како би се Русији нанио стратешки пораз. Српски народ са великим симпатијама и усхићењем може гледати на Трампову политику обесмишљавања НАТО -а, имајући у виду горка искуства која је имао са том војном организацијом. С друге стране, Европска унија ће морати да пронађе другачију и природнију организацију колективне безбједности.
Што се тиче кризе на Блиском истоку и оне која се везује за Тајван – ту ће Трампова улога бити кудикамо другачија и о томе ћу писати у неком наредном осврту.
Договор Трампа и Путина, који ће релаксирати данас крајње непријатељске односе између САД и Русије, али и представљати формалан почетак Ере мултиполарног свијета – имаће благотворне ефекте и на развој демократије на читавом Балканском полуострву. Дакако, он ће позитивно утицати и на процес демократизације нашег друштва, општенародно помирење и коначно ослобођење Црне Горе. Из једног једноставног разлога: америчка администрација биће мање заинтересована и мање присутна у нашој држави. Доћи ће до попуштања окова којима је заробљена домаћа политичка класа, којој још увијек није допуштено да самостално доноси одлуке које се тичу одређених кључних питања. Уопштено говорећи: америчка амбасада у Подгорици више неће бити основна адреса у коју ће неки домаћи политичари и државници, као и прваци безбројних НВО, морати да трчкарају како би добијали инструкције о суштинским питањима везаним за нашу државу.
Страва и ужас које евентуалност Трампове побједе изазива код многих представника домаћег НВО – сектора, као и код антисрпских политичких субјеката – довољно говори колико би таква побједа и код нас могла бити љековита. Сви они друштвени субјекти који деценијама бивају финансирани на основу остваривања антисрпских политика, доживјеће отрежњење уз чињеницу да болесна србофобија не може унедоглед представљати основу за њихове лагодне и слатке животе.
Укратко, договор Трампа и Путина фаворизоваће домаће политичаре и званичнике да више не доносе одлуке које су директно уперене против интереса Црне Горе, као што је увођење санкција Русији, рецимо. Такав договор имаће позитивно дејство и за спровођење оних политика које су суштинске у процесу општенародног помирења: увођење двојног држављанства, српског језика као службеног, тробојке као народне заставе. И наравно – обнове Његошеве капеле на Ловћену, што ће бити и блистав симбол таквог помирења и Црне Горе која се враћа својој суштини.
О благотворним ефектима које би Трампов избор могао имати и на праведније разрешење кризе на Космету – у некој ћу другој прилици.
