Kada je 1883. godine formirana, Drinska divizija bila je više od vojne jedinice. Za tadašnju Kneževinu Srbiju, bila je ogledalo nacionalnog duha, simbol otpora i vere u slobodu. Četrnaest decenija kasnije u Loznici u čijem je kraju i nastala, njeno ime i dalje odjekuje kao večni zavet.
U organizaciji Ministarstva za rad, Grada Loznice i Udruženja srpskih ratnih veterana, održana je svečana akademija kojoj su prisustvovali predstavnici državnih institucija, Vojske Srbije, potomci heroja i brojni građani.
„Drinska divizija je od svog osnivanja simbol požrtvovanosti i slobode. Njeni vojnici uvek su stajali na braniku Srbije, boreći se sa verom i ljubavlju“, rekao je Dragoslav Glišić, predsednik lozničkih Srpskih ratnih veterana.
Diviziju su predvodili pukovnik Jovan Mišković, Pavle Jurišić Šturm, Dragutin Dimitrijević Uča i Krsta Smiljanić. Na bojištima od Kumanova, Bitolja i Skadra, preko Bregalnice, Cera i Kolubare, pa do Kajmakčalana i Solunskog fronta, ispisivali su stranice koje ni vreme nije izbrisalo.
„Više od 30.000 vojnika Drinske divizije položilo je život za Srbiju. Njihovi grobovi rasuti su po 17 država na tri kontinenta, ali njihova slava ostala je u Jadru, u Rađevini, u svakoj kući koja je dala sina za otadžbinu“, rekao je istoričar Zoran Tošić.
U Loznici se i danas čuvaju spomenici generalu Šturmu, najmlađem vojniku Velikog rata Momčilu Gavriću i ruskoj dobrovoljki Darji Aleksandrovnoj – podsetnici da je sloboda skupa, ali vredna svake žrtve.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Srbi su prema broju stanovnika i veličini države, podneli jednu od najvećih žrtava u Velikom ratu. Naši preci nisu izvojevali samo pobede na bojnim poljima, vodili su se vrednostima koje nadilaze istorijski trenutak. Njihova zaostavština je privilegija koju bi mnogo brojniji narodi smatrali čašću. Njihov podvig ostaje naš putokaz za prošlost, sadašnjost i budućnost Srbije.
Piše: mr Jasmina Dragutinović
