Na današnji dan (28.05.) navršava se 147 godina od rođenja Milutina Milankovića, jednog od najznačajnijih srpskih naučnika u istoriji i čoveka čiji rad i dalje oblikuje savremenu paleoklimatologiju.
Matematičar, astronom, klimatolog i građevinski inženjer, Milanković je rođen 1879. godine u Dalju. Najveći deo svog epohalnog dela stvorio je u teškim okolnostima, između ostalog i kao ratni zarobljenik tokom Prvog svetskog rata. Umesto da prekine rad, iskoristio je vreme u zatočeništvu za matematičke proračune koji su postali temelj njegove čuvene teorije – Milankovićevih ciklusa.
Reč je o tri astronomska parametra – promenama ekscentriciteta Zemljine orbite, nagiba njene rotacione ose i precesiji – koji na periodima od desetina hiljada godina određuju količinu sunčeve energije koja dopire do Zemlje i time utiču na nastanak i povlačenje ledenih doba. Njegova kapitalna knjiga ,,Kanon o zračenju Zemlje i njegova primena na problem ledenih doba“ (1941) smatra se remek-delom koje je daleko ispred svog vremena. Teorija je kasnije potvrđena analizama ledenih jezgara sa Antarktika i Grenlanda, a danas je standardni deo globalnih klimatskih modela, uključujući one koje koristi NASA.
Milankovićeva snaga bila je u interdisciplinarnom pristupu. Kao stručnjak za armirani beton preneo je inženjersku preciznost u nauku o klimi, pretvarajući spekulacije u matematičke dokaze. Pored toga, 1923. godine predložio je reformu kalendara čija je preciznost veća od gregorijanskog. Njegov revidirani julijanski kalendar i danas koriste neke pravoslavne crkve.
Najbolji dokaz da Milankovićevo delo živi i danas jeste ambiciozna inicijativa predstavljena ovih dana na međunarodnoj konferenciji „POLAR 2026“ u Sankt Peterburgu. Srpski polarni naučno-istraživački centar predložio je izgradnju srpske polarne stanice „Milutin Milanković“ na Antarktiku do 2033. godine.
Stanica bi bila usmerena na istraživanje klimatskih procesa, meteorologiju, glaciologiju i analizu ledenih jezgara – oblasti u kojima se Milankovićeva teorija neposredno testira. Time Srbija ne bi samo odala počast svom velikanu, već bi aktivno učestvovala u globalnim naučnim naporima u vreme kada su klimatske promene jedna od ključnih tema savremenog sveta.
Ovaj projekat pokazuje zrelu svest da se nacionalno nasleđe ne slavi samo rečima, već i konkretnim delima.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
