Više od 300 ljudi širom sveta legalno je proglašeno mrtvim, a zatim smešteno u specijalne komore sa ekstremno niskim temperaturama, u nadi da će ih medicina budućnosti jednog dana vratiti u život.
Njihova tela danas miruju na oko minus 196 stepeni Celzijusa, u tečnom azotu, dok porodice i pristalice ove ideje veruju da smrt možda neće biti poslednja stanica.
Ova neobična praksa zove se krionika — pokušaj da se telo sačuva dovoljno dugo da neka buduća tehnologija možda uspe da izleči bolest, popravi oštećene ćelije i ponovo pokrene životne funkcije. Postupak počinje odmah nakon smrti, pre nego što propadanje uzme maha.
Ali ljudi se ne zamrzavaju kao obični predmeti ili hrana. Prvo se iz tela uklanja krv, a zatim se ubacuje posebna tečnost za zaštitu ćelija, nalik medicinskom antifrizu – jedinjenja poput glicerola i dimetil-sulfoksida (DMSO). Ona treba da spreče stvaranje ledenih kristala koji mogu da unište tkivo i mozak. Taj postupak je poznat kao vitrifikacija.
Posle toga, tela završavaju u ogromnim metalnim bocama sa vakuumskom izolacijom, napunjenim tečnim azotom, okrenuti glavom nadole. Razlog je praktičan: Ako nivo tečnog azota opadne, mozak mora da ostane najhladniji deo tela.
Neki biraju još radikalniju opciju. U postupku poznatom kao neuroprezervacija ne čuva se celo telo, već samo glava. Ideja je da bi buduća medicina možda mogla da napravi ili uzgoji novo telo, dok bi sačuvani mozak ostao ključ ljudskog identiteta.
Većina ovih zamrznutih ljudi nalazi se u specijalnim objektima poput Alkor fondacije u Arizoni i Krioničkog instituta u Mičigenu. Među njima su i poznata imena. Džejms Bedford, psiholog iz SAD, prvi čovek koji je zamrznut još 1967. godine. Tu su i legendarni američki bejzbol igrač Ted Vilijams, kao i Robert Etinger, poznat kao „otac krionike“, osnivač Krioničkog instituta.
Ipak postoji jedan veliki problem. Nijedan čovek nikada nije vraćen u život iz kriogenog stanja. Zato veliki deo naučne zajednice ostaje skeptičan. Mozak može da pretrpi ozbiljna oštećenja već tokom samog umiranja, mnogo pre početka zamrzavanja. Uz to, hemikalije koje sprečavaju stvaranje leda mogu biti štetne za ljudska tkiva i organe.
Pristalice, međutim, ovo ne vide kao siguran lek, već kao rizičnu šansu. Njihov argument je jednostavan: sahrana i kremiranje nude nultu mogućnost povratka. Krionika možda ne garantuje ništa, ali ostavlja makar mogućnost da buduća tehnologija jednog dana uradi ono što današnja medicina ne može.
Za sada, više od 300 ljudi je u metalnim cilindrima, na temperaturi nižoj od Antarktika, zamrznuto između smrti i nade u medicinu budućnosti.
Piše: Biljana Stepanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
