Kriška hleba koju izvadite iz zamrzivača može da ima jednu neočekivanu prednost u odnosu na krišku svežeg hleba. Kada se hleb zamrzne, pa kasnije odmrzne, menja se način na koji organizam razgrađuje deo njegovih ugljenih hidrata, a posledica može biti blaži skok šećera u krvi nakon obroka.
Najvažnija promena događa se u skrobu. Tokom zamrzavanja i odmrzavanja deo njegove strukture se reorganizuje i nastaje više rezistentnog skroba. Telo ga teže razgrađuje, pa se glukoza ne oslobađa istom brzinom kao kod lako svarljivog skroba. On se ponaša slično vlaknima, sporije prolazi kroz proces varenja i može da doprinese umerenijem odgovoru insulina. Ono što se ne razgradi u tankom crevu dospeva dalje i postaje hrana korisnim bakterijama u crevima.
Uticaj zamrzavanja hleba na nivo šećera u krvi ispitan je i u studiji objavljenoj u časopisu European Journal of Clinical Nutrition. Kada su upoređivani različiti načini čuvanja i pripreme belog hleba, prethodno zamrzavanje i odmrzavanje bilo je povezano sa manjim porastom glukoze posle jela nego kod svežeg hleba. Sličan efekat zabeležen je i kada je zamrznuti hleb nakon toga tostiran.
Ipak, efekat neće biti isti kod svakog hleba, jer dosta zavisi od vrste brašna i njegovog sastava. Zamrzavanje zato ne treba posmatrati kao postupak koji potpuno menja nutritivnu vrednost hleba, već kao način čuvanja koji može povoljno da utiče na to kako ga organizam vari.
Piše: Marko Spasojević
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
