Darinka Grujić-Radović (1878–1958) ostala je upamćena kao žena koja je tokom Prvog svetskog rata hiljadama srpske dece vratila nadu kada su ostala bez roditelja, doma i detinjstva. Poznata kao „Mama Grujić“, spasila je više od 2.200 ratne siročadi, vodeći ih kroz ratom razorene krajeve Balkana do sigurnosti, gde su dobili hranu, krov nad glavom, lečenje i priliku da ponovo budu deca.
Pre rata živela je u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je kao predsednica udruženja „Srpska žena“ prikupljala pomoć za Srbiju i sarađivala sa američkim Crvenim krstom. Tamo upoznaje američkog dobrotvora Džona Frotingema, kome je pričala o sudbini srpske dece. Njene reči podstakle su ga da donira najpre 10.000 dolara, a potom još 200.000 dolara, bolničke krevete, lekare i medicinsku opremu. Zahvaljujući toj pomoći u Sremskoj Kamenici otvoren je Dom za ratnu siročad, koji je pružio utočište za više od 2.200 mališana. Krajem 1914. Darinka dolazi u Srbiju, sa Frotingemom osniva bolnice u Đevđeliji i Skoplju, a zatim u Šapcu preuzima brigu o deci koja su ostala sama posle austrougarskih zločina.
Od tog trenutka njena borba nije prestajala. Decu je pronalazila u razorenim gradovima, spaljenim selima i kraj puteva, gde su ostajala posle pogibije roditelja. Sa njima prolazi kroz Mladenovac, Niš, Skoplje, Bitolj, Đevđeliju, Solun i Atinu, tražeći bilo kakvo sigurno utočište. Spavali su u školama šatorima, a kada je rat zahvatio i Grčku, francuski saveznici brodom „Devon“ prebacuju ih u Tulon, odakle odlaze u Nicu.
Po završetku rata Darinka se sa decom vraća u Srbiju. Srpski dečji dom najpre je privremeno smešten na Košutnjaku, zatim u Sremskoj Kamenici, da bi od 1933. godine nastavio rad u Krunskoj ulici u Beogradu. Džon Frotingem preminuo je 1935. godine, dok se o Darinkinom životu tokom Drugog svetskog rata malo zna. Umrla je 1958. godine, a mesto njenog groba na Novom groblju do danas nije utvrđeno. Ipak, njena najveća zaostavština nisu zgrade ni spomenici, već više od 2.200 dečjih života koje je spasila i budućnost koju im je omogućila kada su mislili da su ostali potpuno sami.
Piše: Stefan Bogdanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
