Vinska tradicija Srbije mogla bi da bude predstavljena širom Evrope ukoliko Vršac 2028. ponese titulu Evropske prestonice vina. Na pripremi kandidature radi Banatski vinski red „Sveti Teodor“, oslanjajući se na više od šest vekova vršačkog vinogradarstva i podršku stranih kolega.
Predsednik i osnivač reda Nikola Cuculj za „Novosti“ ističe da postoje čvrsti istorijski temelji za kandidaturu. Vinogradi iznad Vršca pominju se u spisima iz 1416, a zapis iz 1494. potvrđuje da je ugarskom kralju Ladislavu Drugom isporučen akov vina, stara mera od približno 56 litara, za 10,5 tadašnji forinti. Vršac je u 19. veku imao najveće vinogorje u Evropi, nakon što je filoksera, štetočina koja napada koren vinove loze, uništila vinograde u mnogim poznatijim vinskim oblastima.
Zalaganjem reda, grad je 2015. pristupio mreži RECEVIN, koja iz Barselone povezuje oko 1.000 vinskih gradova iz 11 zemalja. Red je već deset godina član Saveza vinskih redova sveta, sa sedištem u Muzeju vinarstva i vinogradarstva u Parizu. Tri predsednika saveza gostovala su na „Danima berbe grožđa“, manifestaciji koja 68 godina promoviše vršačko grožđe i vino, a za koju se očekuje zaštita geografskog porekla.
Banatski vinski red „Sveti Teodor“, osnovan 2005. godine, okuplja dvadesetak članova i deset počasnih konzula širom sveta. Njihov zadatak je da promovišu vršačka vina i tradiciju svog kraja, a za članstvo nisu potrebni sopstveni vinogradi niti bavljenje proizvodnjom vina.
Cuculj značaj priznanja poredi sa titulama evropskih prestonica kulture i sporta. Za kandidaturu od koje očekuje korist za Vršac i Srbiju biće potrebna snažnija logistička podrška i veća promocija domaćih vina i njihove istorije.
Dobijanje ove titule donosi značaj ravan statusu evropske prestonice kulture. Predstojeća kandidatura je istorijska šansa ne samo za Vršac već i za celu Srbiju, čiji uspeh zavisi od snažnije logistike i promocije. Zajednički rad na predstavljanju ove tradicije pruža priliku da naša vinska istorija zablista pred celom Evropom.
Piše: Stefan Bogdanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
