Vreme u kojem su Greta Tunberg, Luiza Nojbauer i slične figure bile globalne ikone borbe protiv klimatskih promena, po svemu sudeći, nepovratno je prošlo. To je kraj jednog kolektivnog samozavaravanja zapadnih društava, piše ugledni švajcarski list „Neue Zürcher Zeitung“ (NZZ) u analizi Mortena Frajdela.
Kako navodi „NZZ“, nekadašnja masovna podrška pokretu „Fridays for Future“, koji je okupljao milione ljudi, drastično je opala. Protesti su danas slabo posećeni, a u Nemačkoj se na demonstracijama okuplja tek nekoliko hiljada ljudi. Čak ni nedavna pohvala bivšeg američkog predsednika Baraka Obame upućena Luizi Nojbauer nije promenila trend. Bila je to, kako piše autor, samo „kratko svetlucanje u žaru koji se gasi“.
Frajdеl objašnjava da su Greta Tunberg i Luiza Nojbauer bile pre svega projekcije zapadne griže savesti. Starije generacije i blagostanjem zasićena društva prebacila su na njih sopstvenu nelagodu, očekujući da ih „mladi prodrmaju“. Za ozbiljnu klimatsku politiku potrebni su stručnjaci, računice i tehnička rešenja, a ne moralni prvaci i medijske ikone.
Građani su, kako prenosi „NZZ“, želeli jednostavne parole umesto složenih rasprava o energetskim sistemima, troškovima i kompromisima. Tako je stvorena iluzija da je moguća zaštita klime bez odricanja, skuplje energije i ozbiljnih ekonomskih posledica. Ta iluzija sada puca, a predstoje teške političke borbe.
Autor ukazuje i na licemerje dela klimatskog pokreta: aktivisti su putovali avionima od konferencije do konferencije, dok su drugima propovedali odricanje. Posebno ističe da se Greta Tunberg danas sve češće dovodi u vezu sa političkim krugovima koji nemaju mnogo veze sa ekologijom, što dodatno slabi kredibilitet nekadašnjeg pokreta.
Suštinski problem, međutim, nije samo u samim aktivistkinjama, već u celom „klimatski pokrenutom društvu“ koje je na njima gradilo lažnu nadu da se duboke ekonomske i energetske promene mogu sprovesti bez ozbiljne cene.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Klimatski ekstremizam pokazao je svoje granice. Parole, moralne ucene i medijski kult ličnosti ne mogu zameniti ozbiljnu energetsku politiku, tehnološki razvoj i realne ekonomske računice. Godinama se stvarala atmosfera u kojoj je svako ko postavi pitanje o ceni zelene tranzicije proglašavan neprijateljem planete. Sada, kada računi stižu kroz skupu energiju, deindustrijalizaciju i pad poverenja građana, jasno je da politika zasnovana na panici ne može biti dugoročno održiva. Zaštita životne sredine jeste važna, ali ne sme biti izgovor za ideološki pritisak, socijalni inženjering i kažnjavanje običnih ljudi. Vreme klimatskih idola prolazi.
Piše: Nina Stojanović
