Od 1. jula 2026. godine u Austriji na snagu stupa obaveza polaganja takozvanog „Hundeführerscheina” u javnosti poznatog kao „vozački ispit” za pse. Uprkos nazivu, ispit ne polažu životinje, već njihovi vlasnici, koji će bez tog dokumenta ubuduće teško moći da legalno nabave psa.
Nova pravila predviđaju obavezni teorijski kurs u trajanju od najmanje četiri sata, kao i praktični deo od dva sata, tokom kojeg se proverava sposobnost vlasnika da psa drži pod kontrolom u svakodnevnim situacijama. Mera je deo izmene Zakona o zaštiti životinja, a vlasti tvrde da je cilj sprečavanje nepromišljene kupovine pasa i kasnijeg napuštanja ljubimaca.
Iza deklarativne brige za dobrobit životinja kriju se i vrlo konkretne posledice po građane. Kursevi, polaganje ispita i prateće administrativne takse donose nove troškove, čija visina još nije precizno definisana, ali je izvesno da neće biti zanemarljiva. Kritičari upozoravaju da se time podiže finansijska barijera za držanje kućnih ljubimaca, naročito za porodice sa nižim prihodima.
Dodatne kontroverze izaziva činjenica da postojeći vlasnici pasa uglavnom neće morati da polažu ispit za životinje koje već imaju, ali će to morati da učine ako u budućnosti nabave novog psa.
I dok organizacije za zaštitu životinja načelno podržavaju ideju edukacije vlasnika i one upozoravaju da se sistem pretvara u složen birokratski aparat, posebno problematičan za ruralne sredine. U poređenju sa susednim državama, Austrija ide dalje, jer se obaveza ne odnosi samo na pojedine rase, već praktično na sve buduće vlasnike pasa.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Austrijski „vozački ispit” za vlasnike pasa, još je jedan primer zapadnoevropske sklonosti ka preteranoj regulaciji svakodnevnog života. Umesto da se problemi rešavaju ciljanom kontrolom i sankcionisanjem neodgovornih pojedinaca, uvodi se sistem koji pogađa sve i odgovorne i neodgovorne. Briga za životinje jeste važna, ali kada se pretvori u nove poreze, papire i kazne, ona lako postaje samo još jedan oblik administrativnog pritiska na građane.
Piše: Nina Stojanović
