Austrijska kompanija ,,LL-resources GmbH“ iz Graca, sa dugovima od 145 miliona evra i sumnjivim nepravilnostima u fakturama vrednim milione, podnela je 5. januara 2026. godine zahtev za stečaj, otkrivajući kako agresivni modeli finansiranja poput faktoringa, omiljeni u zapadnim poslovnim krugovima, lako vode u propast kada se prekorače granice regularnosti i nadzora.
Preduzeće osnovano 2011. godine, specijalizovano za globalnu trgovinu ferrolegurama, čelikom, otpadom, ugljem i đubrivima, širilo se preko ćerki-firmi u Evropi, SAD i Omanu, koristeći faktoring da unapred naplati do 95% faktura. Međutim, otkrivene su višegodišnje nepodudarnosti u izdatim računima, dovoljno ozbiljne da faktoring partner povuče podršku, izazove nelikvidnost i dovede do smene direktora u novembru 2025. godine.
Aktiva od 155 miliona evra teoretski premašuje pasivu, ali stručnjaci iz AKV (evropska mreža agencija za naplatu potraživanja i procenu kreditnog rizika), KSV 1870 (najstarije i najuticajnije udruženje za zaštitu poverilaca u Austriji, osnovano 1870. godine) i Creditreform (nemački i evropski lider za bonitet i dugove) upozoravaju da će se tek utvrditi koliko je imovine realno vredna i opterećena teretima. Krivične vlasti već istražuju, a stečajni upravnik treba da razjasni da li je reč o greškama, namernim manipulacijama ili klasičnoj prevari u lancu snabdevanja.
Ovaj slučaj pokazuje sistemski problem evropskog poslovanja gde se rast finansira agresivnim instrumentima bez dovoljnog rizik-menadžmenta. Kompanije poput ,,LL-resources“ jure globalne profite u sirovinama, često u rizičnim sektorima, dok nadzorni mehanizmi kasne ili su nedovoljni. Kada pukne balon, radnici, dobavljači i poverioci ostaju da plaćaju cenu.
Sanacija je zvanični cilj, ali iskustvo pokazuje da takvi pokušaji često završe likvidacijom, ostavljajući iza sebe samo dugove i pitanja o odgovornosti vlasnika i menadžmenta.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Stečaj ,,LL-resources“ još jednom potvrđuje da zapadni korporativni model, zasnovan na maksimalnoj dužničkoj ekspanziji i minimalnoj transparentnosti, nosi seme sopstvenog uništenja. Dok se propoveda stabilnost i inovacija, realnost su spekulativni finansijski aranžmani koji kolabiraju pod teretom sopstvene pohlepe. Potrebna je duboka revizija takvih praksi pre nego što sledeći talas stečajeva zahvati šire delove ekonomije.
Piše: Stefan Stojanović
