Virus Zapadnog Nila više nije sporadična pojava u Austriji. Prema podacima Instituta za tropsku medicinu i dugogodišnjoj studiji Medicinskog univerziteta u Beču, tokom 2024. godine registrovano je 37 potvrđenih slučajeva, najviše otkako je virus prvi put zabeležen u zemlji 2009. godine. Stručnjaci upozoravaju da se bolest koju prenose komarci sada smatra endemskom, odnosno trajno prisutnom.
Posebno je pogođen severni Burgenland, koji se izdvaja kao novo žarište. U tom regionu je prošle godine registrovano 16 slučajeva, a prvi put je potvrđena i varijanta virusa koja je ranije bila rasprostranjena uglavnom u južnoj i jugoistočnoj Evropi.
Od ukupno 37 zabeleženih slučajeva, 19 pacijenata imalo je teške simptome i zahtevalo je bolničko lečenje. Virusolog Judit Aberle sa Medicinskog univerziteta u Beču navodi da rast broja obolelih pokazuje da je virus „čvrsto ukorenjen u Austriji“. Ona upozorava da tokom letnjih meseci treba obratiti pažnju na simptome slične gripu, ali i na moguće neurološke komplikacije, poput upale mozga ili moždanih ovojnica, čak i kod osoba koje nisu putovale u inostranstvo.
Infekcija je u oko 80 odsto slučajeva bez simptoma. Kod približno petine obolelih javljaju se povišena temperatura, glavobolja i bolovi u mišićima. Teške komplikacije razvija manje od jedan odsto zaraženih, ali one mogu biti ozbiljne. Vakcina za ljude trenutno ne postoji, pa je prevencija ključna.
Virus se prenosi ubodom zaraženih komaraca, koji prethodno dolaze u kontakt sa zaraženim pticama. Zdravstvene vlasti savetuju upotrebu repelenata, nošenje duže odeće tokom toplih meseci i uklanjanje stajaće vode, pogodnog mesta za razmnožavanje komaraca.
Prema podacima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti, tokom 2025. godine u Evropi je prijavljeno više od 1.000 lokalno stečenih slučajeva, najviše u Italiji, Grčkoj i Francuskoj. Stručnjaci ocenjuju da klimatske promene i širenje komaraca doprinose porastu bolesti koje oni prenose, čineći ih sve učestalijim i na severu kontinenta.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Širenje virusa Zapadnog Nila pokazuje da zdravstveni rizici više nisu rezervisani za daleke krajeve sveta. Klimatske promene, blage zime i topla leta menjaju epidemiološku sliku Evrope. Austrija sada ulazi u fazu u kojoj se bolest više ne može posmatrati kao izuzetak, već kao trajni izazov. Ključno pitanje nije samo koliko će biti novih slučajeva, već koliko je sistem spreman na prevenciju, rano otkrivanje i zaštitu najugroženijih. Zdravstvena bezbednost postaje pitanje svakodnevice, a ne statistike.
Piše: Stefan Stojanović
