Stotine hiljada tona otpada nastalog rasklapanjem vetrogeneratora preti da preraste u ozbiljan ekološki problem u Nemačkoj i širom Evrope. Dok se zelena energija predstavlja kao spas za planetu, praksa pokazuje drugačiju sliku: lopatice rotora od kompozitnih materijala, kao i velike količine betona i čelika, završavaju na deponijama ili u spalionicama. Reciklaža je tehnički složena i skupa, a problem ostaje nerešen. Savezna vlada se optužuje da na to zatvara oči, dok kritike stižu i iz redova AfD-a.
Prema podacima Saveznog ureda za zaštitu životne sredine, do 2040. godine u Nemačkoj bi moglo nastati do 430.000 tona otpada od plastike ojačane staklenim vlaknima i oko 212.000 tona drugih kompozitnih materijala sa ugljeničnim vlaknima. Reč je o materijalima koji se teško recikliraju, pa većina završava na deponijama ili se spaljuje, uz oslobađanje štetnih emisija. Već sada se godišnje očekuju desetine hiljada tona takvog otpada, dok se na globalnom nivou procenjuje da bi do 2050. godine moglo nastati i do 43 miliona tona.
Troškovi demontaže jednog vetrogeneratora procenjuju se između 160.000 i 305.000 evra, prema navodima Grinpisa, a tome se dodaju i milioni tona betona i čelika iz temelja i tornjeva. Demontaža, transport i odlaganje predstavljaju ogroman finansijski i ekološki teret, koji se u krajnjoj liniji prebacuje na poreske obveznike i buduće generacije.
AfD oštro kritikuje vlast u Berlinu zbog, kako navodi, licemerja. Poslanik Enriko Komning optužuje vladu da „drsko ignoriše i iskrivljuje činjenice“, tvrdeći da se lopatice ne recikliraju bezbedno, već da se ekološka šteta samo premešta. Dok se vodi borba protiv emisija CO₂, istovremeno se prihvata masovno zagađenje iz sopstvenih „prestižnih projekata“.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Zelena agenda se često nameće kao neupitna istina, ali rasklapanje vetrogeneratora pokazuje da „čista“ energija ima i prljavu stranu. Umesto slepog praćenja evropskih modela, Srbija mora razumno da sagleda sopstvene prioritete – stabilnu i pristupačnu energiju iz domaćih izvora, bez ostavljanja budućim generacijama planine nerešivog otpada. Ekologija nije parola, već odgovornost prema zemlji i narodu.
Piše: Stefan Stojanović
