Evropski projekat „digitalni evro“ sve češće izaziva sumnje i nepovrenje građana. Austrijski evroposlanik Roman Hajder iz Slobodarske partije Austrije (FPÖ), upozorava da bi nova valuta pretvorila građanina u „staklenog čoveka“, jer bi svaka uplata i isplata bila trajno registrovana sa pošiljaocem, primaocem, vremenom i mestom transakcije.
Zvanično, digitalni evro najavljuje se kao modernizacija plaćanja i borba protiv kriminala. U praksi to otvara mogućnost da Evropska centralna banka, institucije EU ili države u svakom trenutku prate potrošačke navike, političke donacije pa i privatne odluke građana. Ono što je danas reklamna brošura pod parolom „inovacije“, sutra može postati osnova za finansijski dosije svakog pojedinca.
Ni banke, kako ukazuje Hajder, ne vide poseban dobitak. Građani već plaćaju karticama i preko interneta, a digitalni evro bi samo prebacio ključ moći sa komercijalnih banaka na centralnu banku. U kriznim vremenima, takva koncentracija kontrole nad novcem otvara vrata zloupotrebama – od praćenja svake sumnjive uplate do mogućeg blokiranja sredstava pod izgovorom „bezbednosti“ ili „javnog interesa“.
U tom svetlu, odbrana gotovine dobija novo značenje. Novčanica ne traži lozinku, ne beleži trag i ne može naknadno da bude izbrisana. Zato inicijativa Austrijske narodne banke da postavi dodatne bankomate u slabije pokrivenim oblastima deluje kao poslednji bedem običnog čoveka pred naletom digitalnog novca bez lica.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Digitalni evro nije samo tehničko pitanje, već duboko politička odluka. Društvo koje se olako odrekne gotovine u ime brzine i pogodnosti rizikuje da se sutra probudi u Orvelovom romanu „1984.“. Pravo na gotovinu i privatnost plaćanja mora ostati osnovna sloboda građana, a ne „relikt prošlosti“ koji se ukida dekretom iz Brisela.
Piše: Nina Stojanović
