Među najvećim junacima Prvog srpskog ustanka posebno mesto zauzima Vasa Čarapić, čuveni Zmaj od Avale, vojskovođa čije je ime zauvek vezano za oslobođenje Beograda. Rođen je 1770. godine u Belom Potoku, podno Avale, u porodici poreklom iz plemena Kuči u Crnoj Gori. Još kao mlad istakao se hrabrošću, učestvujući kao dobrovoljac u Kočinoj krajini i u ratovima Austrije protiv Osmanskog carstva, gde je stekao ugled među srpskim narodom.
Po povratku u Srbiju izabran je za kneza Gročanske nahije, ali je zbog otvorenog protivljenja turskoj vlasti ubrzo dospeo na spisak ljudi koje su dahije nameravale da pogube tokom poznate Seče knezova 1804. godine. Uspevši da izbegne poteru, sklonio se na Avalu, a nakon što su Turci ubili njegovog brata Marka, spalio je turski han i odmetnuo se u hajduke. Tešku zimu proveo je skrivajući se po planinama, a kada je priroda ponovo oživela, prema narodnom predanju uzviknuo je: „E, čik sad Turo, Vasa steče krila!“, simbolično najavljujući nastavak borbe za slobodu.
Vasa Čarapić ubrzo je okupio četu hrabrih ustanika i proslavio se nizom uspešnih akcija protiv Turaka. Posebnu slavu stekao je kada je kod Leštana razbio odred krdžalija predvođen zloglasnim Gušancem Alijom i zaplenjeno blago podelio narodu. Takvi postupci dodatno su učvrstili njegov ugled među ustanicima i običnim svetom.
Njegovo ime zauvek je upisano u istoriju tokom oslobođenja Beograda 1806. godine. Dok su pojedine ustaničke starešine sumnjale da je moguće osvojiti dobro utvrđeni grad, upravo je Vasa ubedio Karađorđa da naredi napad. U zoru 29. novembra 1806. godine poveo je oko tri hiljade ustanika na juriš prema Stambol-kapiji. U trenutku kada je uzviknuo „Za mnom, braćo!“, pogodio ga je turski metak. I teško ranjen nastavio je da bodri svoje saborce rečima: „Ne bojte se! Eno peva Čamdžija!“, dok je Milošav Čamdžija sa bedema pesmom hrabrio ustanike.
Posle dva sata borbe za život, Vasa Čarapić je podlegao ranama u Karađorđevom šatoru. Na samrti je poželeo da bude sahranjen u manastiru Rakovica, gde i danas počivaju njegovi zemni ostaci. Njegovo junaštvo nije zaboravljeno – kralj Petar I naredio je da mu 1910. godine bude podignut spomenik, a jedna od najpoznatijih beogradskih ulica, koja vodi od Trga Republike ka Kalemegdanu, nosi njegovo ime. Nedaleko od mesta gde je pao u jurišu nalazi se i njegov spomenik, kao trajni podsetnik na čoveka koji je život položio za slobodu srpske prestonice.
Vasa Čarapić ostao je simbol neustrašivosti i požrtvovanja. Njegov nadimak „Zmaj od Avale“ nije bio samo izraz divljenja savremenika, već priznanje junaku koji je sopstvenim primerom pokazao da je sloboda vrednija od života i zauvek se upisao među najveće srpske vojskovođe.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
