Srpska pravoslavna crkva 11. septembra obeležava Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja, praznik posvećen mučeničkoj smrti Hristovog Preteče. Ovaj dan provodi se u strogom postu, molitvi i sećanju na svetitelja koji je život položio braneći Božji zakon i istinu.
Sveti Jovan javno je izobličavao galilejskog vladara Iroda Antipu, koji je nezakonito uzeo Irodijadu, ženu svoga brata Filipa. Govorio mu je: „Ne možeš ti imati žene brata svoga.“ Ne želeći da trpi ukor, Irod je naredio da prorok bude zatvoren i okovan.
Iako se plašio naroda koji je Jovana smatrao prorokom, Irod je tokom proslave svoga rođendana doneo kobnu odluku. Kći Irodijadina igrom je ugodila njemu i gostima, pa joj se zakleo da će joj dati šta god zatraži. Po nagovoru majke, zatražila je glavu Svetog Jovana Krstitelja na tanjiru.
Irod se ožalostio, ali je zbog zakletve i prisutnih naredio da Jovan bude posečen u tamnici. Njegova glava doneta je na gozbu i predata devojci, a potom Irodijadi. Učenici Svetog Jovana preuzeli su njegovo telo i sahranili ga u Sevastiji.
Sveti Jovan je svojim stradanjem ostao nepokolebljivi svedok istine. Ni tamnica, ni pretnja smrću nisu ga naterale da prećuti bezakonje moćnika. Zbog toga ga Crkva proslavlja kao proroka, Preteču, Krstitelja Gospodnjeg i mučenika.
Sveti Jovan je i posle smrti nastavio svoju službu, blagovesteći dušama u adu dolazak Spasitelja. Kao što je na zemlji pripremao narod za Hristovu propoved, tako je i svojim stradanjem prethodio dobrovoljnoj žrtvi Gospoda Isusa Hrista.
Na Usekovanje se vernici pozivaju na pokajanje, molitvu i uzdržanje. Post ovoga dana nije samo sećanje na nasilno prekinut život velikog svetitelja, već i opomena da čovek ne sme žrtvovati istinu zbog straha, sujete, vlasti ili ugađanja drugima.
Sveti Jovan Krstitelj ostao je primer hrabrosti i vernosti Bogu. Njegova poruka pokajanja i danas odjekuje kao poziv čoveku da ispravi svoj život, odbaci greh i pripremi srce za susret sa Hristom.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
