Pre tačno devet decenija, 24. jula 1936. godine, Beograd je počeo da uvodi red u sve gušći automobilski saobraćaj. Ispred zgrade broj 10 na Terazijama postavljena je prva zvanična tabla za zabranu parkiranja u prestonici – veliko latinično slovo „P“ precrtano dijagonalnom linijom.
Automobila je u gradu bilo sve više, dok su centrom istovremeno prolazili fijakeri, zaprežna kola i pešaci. Ulice su postajale neuređena parkirališta, zbog čega je tadašnji upravnik Beograda Milan Aćimović odlučio da uvede saobraćajne znake „međunarodnog karaktera“.
Prvog dana postavljeno je ukupno 29 tabli – 16 je označavalo zabranu, a 13 dozvoljeno parkiranje. Znakovi su izrađeni u radionici Električne centrale Beogradske opštine i bili su konstruisani tako da mogu da budu osvetljeni tokom noći. Pojavili su se na Terazijama, u Kolarčevoj, Ulici kralja Milana, Dečanskoj, na Obilićevom vencu, kao i na raskrsnicama današnjih ulica Kneza Miloša, Krunske, Beogradske i Njegoševe.
Na pojedinim mestima rešenje je zbunjivalo građane. Ispred broja 7 na tadašnjem Prestolonaslednikovom trgu, današnjim Terazijama, na istom stubu postavljene su dve table – jedna je dozvoljavala, a druga zabranjivala parkiranje. Do radnje gospodina Smejkala vozila su mogla da se ostavljaju, dok je u pravcu Kolarčeve važila zabrana.
Bio je to početak uređivanja beogradskog saobraćaja koji je narednih decenija postajao sve složeniji. Nekada su za kontrolu bili dovoljni znak pored puta i saobraćajni žandar, dok su kasnije stigli parking-zona, vremenska ograničenja, SMS naplata i „Oko sokolovo“. Menjala su se vozila i tehnologija, ali je potraga za slobodnim parking-mestom ostala jedna od najprepoznatljivijih beogradskih muka.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
