U Domu kulture u Gračanici predstavljeno je drugo, dopunjeno i prošireno izdanje knjige prof. dr Mitre Reljić „Srpska groblja na Kosovu i Metohiji, uništena spomenička i jezička baština“ – kapitalno delo koje dokumentuje razmere stradanja srpskih grobalja, jezičkog i kulturnog nasleđa na Kosovu.
Pet godina nakon prvog izdanja, koje je 2020. objavila Matica srpska, pojavilo se drugo, dopunjeno i prošireno izdanje na šeststo strana. Isti naslov je ovog puta objavljen u saizdavaštvu Matice srpske, Arhiva Kosova i Metohije i Doma kulture „Gračanica“.
Autorka knjige Mitra Reljić, govoreći o broju porušenih nadgrobnih spomenika na srpskim grobljima na Kosovu, rekla je da je najpribližniji broj oko sto hiljada, ali da je to teško tvrditi sa punom sigurnošću. Pre nego što je navela bilo šta o knjizi, ponovila je da su groblja sveta mesta.
„Zločin zatiranja srpskih grobalja motivisan je prvenstveno ekstremno nacionalističkim i antireligijskim pobudama. Odlikuje ga kontinuitet vršenja, udružen sa drugim vrstama zločina prema Srbima i kulturnom nasleđu srpskog naroda, kao i osmišljenost strategije tih zločina u okviru opšte strategije poništavanja srpskog identiteta. Nesumnjivo je da se vandalsko i sistematsko brisanje srpskih tragova odvija uz punu podršku albanskih predstavnika vlasti, kao i uz prećutno odobravanje, ponekad i direktno saučestvovanje predstavnika prvenstveno zapadnih vlada“, rekla je prof. Reljić.
Dr Aleksandra Novakov, istoričar i sekretar Kosovskometohijskog odbora Matice srpske, ocenila je: „Ova knjiga je svojevrsna srpska duhovna i kulturna tapija srpske baštine na Kosovu i Metohiji“ i „enciklopedija upokojenih kosovskometohijskih ličnosti“.
Dodala je da je cilj knjige da se na osnovu analize prikupljene građe – isključivo porušenih spomenika – predoče razmere i najvažniji aspekti nepovratno izgubljenog kulturno-umetničkog i jezičkog nasleđa.
„Treba naglasiti da su uništavanje srpskih grobalja vandali započinjali rušenjem grobljanskih crkava u Istoku, u Sigi kraj Peći, u Piskoti kraj Đakovice. Profesorka Reljić je zasigurno za određena mesta iskoristila poslednju priliku da zabeleži važan deo srpske kulturno-istorijske i nacionalne baštine“, navela je dr Novakov.
Književnik i direktor Doma kulture „Gračanica“ Živojin Rakočević najpre je podsetio na usud bezgrobništva koji je u 20. veku pogodio srpski narod.
„Dvadeseti vek je doneo bezgrobništvo kao jednu od najvažnijih odlika našega života. Bilo je i ranije stradanja, bilo je nestajanja, ali nikada kao u 20. veku nismo ostali bez grobova. Jasenovac, Jadovno, jame, Hercegovina… strahote bezgrobništva posle Drugog svetskog rata“, rekao je on i dodao da je sve to vodilo do 21. veka i bombi koje su pale na groblje u Prištini tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Istoričar i direktor Arhiva Kosova i Metohije Marko Marković podsetio je da se srpska groblja na Kosovu uništavaju vekovima, a da je kulminacija počela tokom 1999. godine. Pobrojao je načine na koje je to činjeno:
„Sami smo svedoci da se srpska groblja uništavaju rušenjem i razbijanjem nadgrobnih ploča, miniranjem, spaljivanjem, iskopavanjem, pretvaranjem grobalja u javne deponije. Svi mi moramo svedočiti o tome.“
Marković je svoje izlaganje zaključio pitanjima o učinku predstavnika međunarodne zajednice na Kosovu u vezi sa zaštitom srpskih grobalja, odnosno sprečavanjem njihovog skrnavljenja i sankcionisanjem počinilaca što je, kako je naveo, gotovo potpuno izostalo tokom prethodnih 25 i više godina.
Piše: Siniša Kostić
