Smederevski muzej postao je domaćin izložbe „Alternativna Cuca Sokić: Crteži“, koja osvetljava manje poznate segmente opusa čuvene slikarke. Postavka je rezultat saradnje Spomen-zbirke Pavla Beljanskog i Narodne biblioteke Srbije, a nakon Beograda i Novog Sada, prvi put gostuje upravo u Smederevu.
Svečanom otvaranju prisustvovali su autori, saradnici i predstavnici partnerskih ustanova. Publiku je pozdravio vršilac dužnosti direktora Goran Jovšić, dok je istoričarka umetnosti dr Snežana Cvetković ukazala na značaj povezanosti muzeja i biblioteka. Partnerstvo sa Spomen-zbirkom Pavla Beljanskog podsetilo je na važnu vezu Ljubice Sokić sa Smederevom, koju oslikava uspeh Natalije Karić Slijepčević. Prva akademski obrazovana slikarka iz Smedereva diplomirala je upravo u klasi Cuce Sokić, što ovu izložbu čini povratkom umetničkog uticaja velike profesorke u grad svoje učenice.
Upravnica Narodne biblioteke Srbije Jasmina Ninkov ukazala je na veliko interesovanje publike tokom beogradske premijere, uz napomenu da materijal donosi obiman i retko viđen uvid u rad umetnice. Fokus postavke, prema rečima autorke mr Milane Kvas, leži na alternativnom stvaralaštvu i crtežima kojih u fondovima ima više od 500.
Ljubica Cuca Sokić bila je jedna od najznačajnijih srpskih slikarki XX veka i članica srpske akademije nauka i umetnosti. Školovala se u Beogradu i Parizu, gde je oblikovala svoj prepoznatljiv stil zasnovan na intimizmu, mrtvim prirodama i portretima. Kao dugogodišnja profesorka na Akademiji likovnih umetnosti, obrazovala je generacije umetnika. Njen rad odlikuju prefinjen kolorit i lirska atmosfera, dok je u kasnijim fazama istraživala granice apstrakcije i geometrizacije.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Nasleđe Ljubice Sokić, građeno od 1914. do 2009. godine, dobilo je kroz audio-zapise i šaljive radove sasvim novu, ljudsku dimenziju. Skice iz ateljea i pokloni porodice Gatalović svedoče o decenijama tihe posvećenosti umetnosti. Kulturni krug se zatvara 1. marta, kada će predstava i autorsko vođenje ispratiti duh velike profesorke iz smederevskog muzeja.
Piše: Stefan Bogdanović
