U ponedeljak je Regionalni sud u Insbruku otvorio stečajni postupak nad transportnom kompanijom „Nothegger“ iz Sankt Ulriha am Pilerzea, čime je oko 300 porodica dovedeno u neizvesnost. Prema pisanju austrijskog portala oe24.at, kompanija je nagomilala dugove od oko 15 miliona evra od toga 3,2 miliona prema zdravstvenom fondu „ÖGK“, 1,8 miliona prema poreskoj upravi i 9,3 miliona prema bankama. Povod za kolaps bio je upravo zahtev „ÖGK-a“ za naplatu, što pokazuje da je firma dugo opstajala uz odlaganje obaveza i oslanjanje na državu i kreditore.
Oe24.at, pozivajući se na Alpsko udruženje poverilaca (AKV) i KSV1870, navodi da je „Nothegger“ u velikoj meri koristio mogućnost odlaganja poreskih i socijalnih doprinosa tokom pandemije korone. Te obaveze sada dolaze na naplatu, a kompanija uprkos velikom voznom parku i nekretninama, očigledno nije obezbedila dovoljno sredstava za taj trenutak. Drugim rečima, državna pomoć i odlaganje obaveza korišćeni su kao privremeni spas, ali bez jasnog plana kako će dugovi kasnije biti vraćeni. Vozni park vredan 9,7 miliona evra uz dodatnih 7,4 miliona evra u lizingovanim vozilima, i nekretnine procenjene na 1,9 miliona evra, deluju značajno, ali su tek delimično pokriće za obim dugova.
Prvi sastanak poverilaca i ročište zakazani su tek za sredinu maja, što znači da će zaposleni još mesecima živeti u neizvesnosti. „KSV1870“ govori o „neizvesnim vremenima“, ali suština je da je firma koja nije u stanju da izmiri ni doprinose za zdravstveno osiguranje zaposlenih sada traži izlaz kroz stečajni postupak, koji često vodi ka gašenju firme ili rasprodaji imovine, najčešće na štetu radnika i manjih poverilaca.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Slučaj „Nothegger“ otvara šire pitanje načina na koji velike firme koriste državne mere pomoći u krizama. Dok traje vanredna situacija, odlaganja poreza, doprinosa i drugih obaveza predstavljaju podršku. Ali kada dođe vreme naplate, prečesto se pokaže da deo kompanija nije iskoristio predah za oporavak, već samo za odlaganje problema. Na kraju najveći teret opet nose radnici i manji poverioci.
Piše: Nina Stojanović
