U Totovom Selu, mestu kod Kanjiže koje mnogi znaju i po mađarskom nazivu Tóthfalu, ime Tivadara Dukaija odavno je postalo sinonim za muškatle, petunije, ljubičice i hrizanteme. Nekadašnji pržioničar kafe i proizvođač bezalkoholnih pića već gotovo dve decenije bavi se cvećarstvom, a njegova bašta danas je poznata po hiljadama sadnica, raskošnim bojama i kvalitetu zbog kog mu se kupci vraćaju iz godine u godinu.
Kako piše list „Magyar Szó“, kod Dukaija cveće ne dolazi samo u saksiji, već i uz savet, prihranu i lepu reč. On trenutno najviše prodaje muškatle, snabdeva pijace, kupce i preprodavce, a njegovo cveće može se naći u Senti i Bačkoj Topoli, gde ga mnogi traže upravo zato što znaju da dolazi direktno od proizvođača.
Dukai kaže da je sve počelo sasvim drugačije – sa krastavcima i paradajzom pod folijom. Tek kasnije došao je na ideju da se oproba i u uzgoju cveća. „Morao sam mnogo da učim. Odlazio sam kod kolega, i ovde i u Mađarskoj. Neki su pomogli, neki nisu. Čitao sam, učio i još uvek radim da svake godine bude bolje“, ispričao je za „Magyar Szó“.
Ova sezona, kaže, nije počela lako. Januar je bio tmuran, cvetanje je malo kasnilo, a matične biljke su se izdužile. Ipak, prodaja muškatli traje već nedeljama, a potražnja se razvija dobro. U ponudi ima oko petnaest vrsta – viseće, poluviseće, uspravne, tirolske, duple, engleske. Najveće saksije, sa posebno raskošnim cvetovima, koštaju oko 800 dinara, ali se mogu naći i znatno povoljnije sadnice.
Iza lepote, međutim, stoji sve skuplja proizvodnja. Dukai priznaje da cvećarstvo više ne donosi zaradu kao pre dvadeset godina. Zemlja za saksije poskupela je, kako kaže, za oko hiljadu dinara u odnosu na prošlu godinu, skuplje su i saksije, a proizvođači sve teže zadržavaju pristupačne cene. Zbog toga radi po nižoj, proizvođačkoj ceni, bez marži koje imaju preprodavci.
Kupcima posebno savetuje da muškatle ne sade u bilo kakvu zemlju. Potrebna im je glinovita, hranljiva podloga i prihrana bogata kalijumom. „Sama voda nije dovoljna. Cvetu je potrebna hrana da bi pokazao punu lepotu“, objašnjava Dukai. Dodaje i da muškatle ne treba izlagati hladnoći, jer im najviše prija stabilna noćna temperatura.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Dok mnogi odustaju od malih porodičnih poslova i rada sa zemljom, primer Tivadara Dukaija pokazuje da se upornošću, znanjem i poštenim odnosom prema kupcu ipak može stvoriti ime koje ljudi pamte. Njegove muškatle zato nisu samo ukras dvorišta – one su dokaz da vojvođanska ravnica još uvek ima ljude koji umeju da od rada naprave lepotu.
Piše: NIna Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
