Pojedini beogradski portali preneli su informaciju da je na Platou Milana Mladenovića, kod Doma omladine u Beogradu, baš na Svetog Nikolu, oskrnavljen mural posvećen ruskom dobrovoljcu sa Kosova i Metohije, Albertu Andijevu.
Na licu su ucrtana tri kukasta krsta, a jedan čak i preko mesta na kojem je nacrtano oko, koje je Albert izgubio na Kosmetu. Za ovaj više nego vandalski čin zasad niko nije osumnjičen, a nisu se oglašavali ni iz Udruženja Herojska 549. motorizovana brigada „Car Dušan Silni“ iz Prizrena, koje se stara o nasleđu Andijeva.
Podsetimo, čuveni Rus poreklom iz Južne Osetije, 1999. godine prešao je hiljade kilometara da bi pomogao Srbima u borbama na Kosovu i Metohiji. Pored toga što je u jednoj borbi sa albanskim teroristima izgubio oko, tako teško ranjen nastavio je da učestvuje u borbi na Paštriku.
„Bili smo zajedno kada je bilo najteže, delili smo dobro i zlo, borili se za dostojanstvo i slobodu naše Srbije. Čovek od poverenja, nadasve hrabar, spreman na svaku žrtvu za svoje drugove i uzvišenu ideju odbrane pravoslavlja, koja je ispunjavala njegovo srce i dušu. Zadužio je sav srpski rod, koji će ga pamtiti dok god nas ima“, potresne su reči brigadnog generala u penziji Stojana Konjikovca, jednog od Andijevljevih starešina.
Kada je iz Rusije došao na Kosmet, Andijev je raspoređen kao snajperista u 549. motorizovanu brigadu, koja je branila državnu granicu prema Albaniji i Makedoniji.
U borbi sa šiptarskim teroristima iz tzv. UČK, pored Suve Reke u blizini Prizrena, koja je vođena 5. maja, pogođen je u oko, nakon čega je snajper prebacio na drugo rame i jezikom obrisao nišan od krvi. Nastavio je da se bori sve dok nije pogođen i u ruku, a zatim se onesvestio.
Prebačen je na lečenje u Klinički centar u Prištini, odakle je bez dozvole izašao i pokušao sa nezalečenim ranama da se vrati u jedinicu. Međutim, starešine i saborci ubedili su ga da mora da nastavi lečenje, pa je odveden u Beograd.
Posle rata ostao je u Srbiji, oženio se Ivanom, devojkom iz Vlasotinca, sa kojom ima sina Lazara. Kako je govorio, teža rana od ratnih bila mu je to što nikada nije dobio državljanstvo Srbije.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
„Albert je došao u Srbiju, uprkos birokratskim preprekama u njegovoj zemlji, kada nam je bilo najteže i kada nam je najviše trebala pomoć. Bio je pripadnik naše brigade i došao je svesno i dobrovoljno da pomogne našem narodu u odbrani Otadžbine i odbrani prava da na ovim prostorima budemo svoji na svome. Bio je veteran iz ranijih ratova i svojim iskustvom doprinosio je izvršenju borbenih zadataka“, rekao je general Konjikovac ratni komandant brigade, a sada član rukovodstva Udruženja Herojska 549. motorizovana brigada „Car Dušan Silni“.
General dodaje da je Albert u borbi dao veliku žrtvu – izgubio je oko, ali je podsetio i na njegove reči da nije izgubio oko, već da ga je ostavio na svetom Kosovu i Metohiji, kako bi imao razlog da se jednog dana vrati po njega.
Piše: Siniša Kostić
