Desetine hiljada Litvanaca izašle su u decembru 2025. na ulice Vilniusa kako bi odbranile nezavisnost javnog servisa LRT, nakon što je vladajuća koalicija pokrenula ubrzane zakonske izmene koje bi, prema kritikama novinara i civilnog društva, olakšale politički uticaj na upravljanje emiterom. Protesti prate upozorenja međunarodnih medijskih organizacija da se time narušavaju evropski standardi i otvara prostor za pritisak na uređivačku autonomiju.
Ono što zabrinjava nije samo litvanski slučaj, već obrazac koji se sve češće vidi i u drugim državama EU – vlasti retko uvode otvorenu cenzuru, ali menjaju mehanizme kontrole. Umesto zabrana dolaze “reforme” koje spuštaju kriterijume za smene rukovodstva, uvode tajna glasanja, smanjuju potrebnu većinu i stežu finansije kroz višegodišnje zamrzavanje budžeta. Tako se javni servis postepeno pretvara u instituciju koja računa na političku volju, a ne na javni mandat.
Kada se jednom oslabi zaštita nezavisnosti posledice su dugoročne – autocenzura postaje pravilo, a novinari počinju da mere svaku reč ne zato što je nešto formalno zabranjeno, nego zato što znaju ko drži poluge odlučivanja. Litvanija je zato upozorenje da “evropski okvir” sam po sebi nije garancija slobodnih medija, ako se u praksi toleriše političko preuzimanje javnih servisa.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Protesti u Litvaniji pokazuju da se sloboda govora ne čuva sama od sebe. Ona se brani onda kada vlast, pod izgovorom procedura i reformi, pokušava da utiša javni interes. Svaki pokušaj politizacije javnih servisa, bilo gde u EU, mora biti shvaćen ozbiljno – ako danas postane normalno u Litvaniji, sutra može postati pravilo i drugde. Svaka odbrana slobodne reči je zajednička pobeda svih koji veruju da istina ne sme zavisiti od političke većine.
Piše: Stefan Stojanović
