Када је 2008. године једнострано проглашена независност јужне српске покрајине, међу првим државама које су признале такозвано Косово била је Турска. Није то било само политичко признање, већ је турски председник Реџеп Тајип Ердоган изјавио: „Косово је турски млађи брат.“ Тим речима, симболично, али и веома директно, исцртава се континуитет турске жеље да има значајан утицај на Балкану, на простору који Турци никада нису истински напустили у својој свести.
Повратак на Косово — сада са униформом НАТО-а
Прошле године, команду над КФОР-ом, међународним снагама које делују под окриљем НАТО-а, преузео је турски генерал Озкан Улутас. Он сада предводи контингент од око 4.500 војника, међу којима је и 600 турских војника. Ово за њих није обична војна мисија, ствари на терену се под командом Турске значајно мењају. Од тренутка када је турски генерал преузео команду, појављује се све већи број догађаја који директно погађају Србе на Косову и Метохији. Није случајност да су Турци својој бази на Косову и Метохији дали име „Султан Мурат“, по султану који је погинуо у Боју на Косову 1389. године. Овај симболичан чин као да носи поруку — Турци су се вратили, а ми треба да се запитамо да ли су континуирани притисци на Србе, прогон, хапшења који су постали српска свакодневница, можда управо и освета Турака, јер смо тој аждаји званој Османско Царство стали на реп и пререзали гркљан, па сад једва преживела рањена звер, поново покушава да угризе.
Турски дронови — нови облик надзора
Након сукоба у Бањској, једном од најтежих догађаја на Косову и Метохији у последњих неколико година, а за који Приштина помпезно најављује судски епилог и оптужницу, како другачије, већ за Србе. Током овог догађаја, турски дронови су прецизно снимали положаје и документовали кретање наших људи. Тројица српских младића, нажалост, страдала су услед ових операција. Ови дронови, који су Турци наводно „продали” тзв. Косову, намећу много питања о томе ко заправо има контролу над њима и како се користе.
Турски дронови, Барјакатари су високотехнолошки алати опремљени камерама, које могу да прате мету са велике удаљености и прикупљају обавештајне податке. Ови дронови данас патролирају над Косовом и Метохијом, а српска села и домови више нису сигурни. Сваког дана српске породице могу постати мета ове врсте надзора. Приватност је готово изгубљена, јер Турска сада „шпијунира” Србе на начин који је некада био незамислив.
Историја која се понавља
Док су многи у Србији заборавили Турке и мисле да је време Османског царства и окупације, давно прошло, ипак, чини се да је Турска одлучна да врати свој утицај на Балкану. Ћеле кула у Нишу, једини споменик у свету од људских лобања, треба да нас подсећа на то шта нам Турци мисле. Док се ми наивно надамо да је њихов империјални сан завршен, они се враћају — не са јатаганима и коњицом, већ са дроновима и НАТО униформама.
Турска је свој утицај проширила не само војним присуством на Косову и Метохији, већ и кроз медије и меку моћ. Турска државна телевизија снима серије о Насеру Орићу, злогласном команданту и ратном злочинцу у Босни, а већ је снимила серију о Алији Изетбеговићу. Ово је само један од показатеља како Турска и даље види Балкан као простор остваривања својих интереса и покушава да обликује поимање историје и садашњости у складу са њима одговарајућим наративом.
Не треба занемарити ни то да Турска није увек уважавала, национални идентитет Бошњака. У више наврата пристизали су јавни позиви Бошњацима да се изјасне као Турци из Србије,а такви гестови показују како Турска покушава да отуђи део српског националног корпуса, док их Србија признаје као посебну нацију.
Незавршен посао
Турска није завршила свој посао на Балкану. Њихов повратак на Косово кроз КФОР и медијски утицај на нашој територији показују да је ова земља веома заинтересована за наш простор. Али ми нисмо заборавили Ћеле кулу и нећемо дозволити да историја буде заборављена. Турци нису наши пријатељи, а чудовиште познато као такозвано Косово је, како Ердоган каже, њихов млађи брат, а можда и јесте, то чедо НАТО алијансе које се тренутно узгаја на нашој јужној покрјини. Али борба није завршена, памтимо ми Бој, знамо чије је Косово и чија је Метохија и „Ћераћемо се ми још“ .
Турци могу да мисле да су се вратили, али српски народ је јак и неће дозволити да буде подјармљен. Ова борба није завршена, а историја чека нови Косовски Бој.
Komentari 1