Tržište nepokretnosti u Srbiji tokom trećeg kvartala 2025. godine pokazalo je stabilnost i otpornost, potvrđeno podacima objavljenim 1. januara 2026. godine.
Prema izveštaju Republičkog geodetskog zavoda, ukupna vrednost prometa porasla je 2,2% u odnosu na isti period prethodne godine, dok je broj kupoprodajnih ugovora smanjen 2,6%.
U tom periodu zaključeno je 30.511 ugovora, a ukupna vrednost transakcija dostigla je 211,13 milijardi dinara odnosno 1,8 milijardi evra. Stabilnost tržišta očuvana je i pored sajber napada na radu informacionih sistema Ministarstva pravde tokom jula 2025. godine, kada je privremeno bila otežana overa ugovora.
Prodaja stanova dominirala je tržištem sa 128,81 milijardom dinara, odnosno 60% ukupne vrednosti. Na kuće je izdvojeno 18,92 milijarde dinara, na građevinsko zemljište 11,64 milijarde dinara, poslovne prostore 7,73 milijarde dinara, dok je poljoprivredno zemljište učestvovalo sa 5,93 milijarde dinara.
Kreditno finansiranje beleži snažan rast. Krediti su korišćeni kod 16% svih kupovina, što je povećanje od 6% poena. Kod stanova je taj udeo dostigao 34,5%, naspram 24,5% godinu ranije.
Broj kupoprodaja porastao je u Nišu za 2,3% i u Beogradu za 0,2%. Samo za stanove u Beogradu izdvojeno je 577,6 miliona evra.
Najskuplji stan prodat je na Savskom vencu za 1,4 miliona evra, dok je najskuplja kuća na istoj opštini dostigla cenu od 1,7 miliona evra. Ovi podaci potvrđuju da tržište nepokretnosti ostaje važan oslonac ekonomske stabilnosti Srbije.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Sistemska podrška države i subvencije za mlade porodice daju ključan doprinos stabilnosti tržišta. Povoljnije kreditne linije i olakšice pri prvoj kupovini direktno podstiču tražnju, čineći nekretnine najsigurnijom investicijom i osnovom za ekonomsku sigurnost građana.
Piše: Stefan Bogdanović
