Tri dana, hiljade posetilaca, miris pečenja i domaćih pita, zvuci srpske muzike, narodne nošnje, kolo i neizbežno pitanje: “Jesi li probao ovo?”- tako bi se, ukratko, mogla opisati atmosfera ovogodišnjeg Serb Fest Chicago 2026, koji je od 7. do 9. avgusta održan u porti Sabornog hrama Hristovog Vaskrsenja u Čikagu. Ali Serb Fest nije bio samo još jedan festival u kalendaru čikaške dijaspore. Za mnoge koji su ovih dana došli na Redwood Drive, bio je to susret sa delom Srbije koji su poneli sa sobom preko okeana.
Od prvih jutarnjih priprema pa sve do večernjih sati, prostor oko hrama ispunjavali su mirisi domaće kuhinje, razgovori na srpskom jeziku, muzika i smeh. Neko je došao zbog prijatelja, neko zbog hrane, neko zbog muzike i foklora, a mnogi – jednostavno da osete ono poznato, domaće. Pečenje, ćevapi, pljeskavice, domaće pite, srpski kolači i brojni drugi specijaliteti bili su među prvim razlozima zbog kojih se pred štandovima čekalo u redu. Ali iza svakog tanjira stajale su ruke ljudi koji su satima pripremali hranu, često po receptima koje su nasledili od majki i baka.
“Ovo nije samo hrana, ovo je način da ljudima prenesemo deo doma…” – izjava učesnika koji priprema hranu. I zaista, na ovakvim mestima hrana ima neku posebnu ulogu. Uz dobar zalogaj uvek ide i neka priča – o rodnom kraju, o selu, od bakinoj kuhinji, o slavi, svadbi ili nedeljnom ručku koji se pamti ceo život.
A onda, kada se začuju prvi taktovi muzike, prostor festivala dobija potpuno drugačiju energiju. Na bini su se smenjivali izvođači, a poseban deo programa pripao je folklornom ansamblu Oko sokolovo, koji su pred publikom predstavljali srpske igre, muziku i narodne nošnje. Za najmlađe folkloraše, nastup na ovakvom mestu nije samo nastup. To je prilika da pokažu šta su naučili, ali i da svojim vršnjacima pokažu deo kulture koja se zahvaljujući upravo ovakvim festivalima, prenosi sa generacije na generaciju.
“Kada naša deca obuku narodnu nošnju i zaigraju kolo ovde, hiljadama kilometara daleko od Srbije, shvatimo zašto je važno da ih učimo odakle potiču…” rekao je koreograf i direktor folklornog ansambla „Oko sokolovo“ Milan Andrijanić.
A možda je upravo to i najveća vrednost jednog ovakvog festivala. Da deca koja su rođena u Americi nauče šta je kolo. Da prepoznaju srsku pesmu. Da znaju šta znači slava, šta je prelo, šta se jede za Božić, a šta za Vaskrs. Da čuju jezik svojih roditelja i baka i deka. I da jednog dana, kada budu daleko od Čikaga, imaju čemu da se vrate. Tokom tri festivalska dana mogli su se videti i oni najmlađi, koji su trčali između štandova, ali i generacije koje su u Čikagu provele decenije. Stari prijatelji su se sretali posle mnogo vremena, sklapala su se nova poznanstva, a fotografije su se pravile gotovo na svakom koraku. Jer srpska dijaspora ima jednu posebn naviku – gde god da se nađe, napravi svoj mali komad zavičaja. Organizatori su i ove godine uspeli da na jednom mestu spoje tradiciju, kulturu, gastronomiju i zabavu, ali i da festival učine mestom susreta različitih generacija.
“Naš cilj nije samo da napravimo festival, već da okupimo ljude, da sačuvamo tradiciju i da naša deca vide da srpska zajednica živi i ovde, daleko od matice” – izjava organizatora Jelene Stojković.
A kada se posle tri dana muzika utiša, poslednji gosti krenu svojim kućama, a stolovi i štandovi ostanu prazni, ostaje ono najvažnije – utisak da je jedna zajednica ponovo bila zajedno. Serb Fest je zato mnogo više od pečenja, muzike i igre. To su ljudi. Njihove priče, uspomene, recepti, pesme i običaji. To su deca koja uče prve korake kola, roditelji koji ih bodre iz publike, bake koje prepoznaju miris domaće kuhinje i prijatelji koji se posle dugog vremena sreću uz rečenicu: “Gde si ti, čoveče, nismo se videli sto godina!” I možda baš zato, kada živimo hiljadama kilometara daleko od Srbije, ovakvi dani imaju posebnu težinu. Jer ponekad je dovoljno da čujete poznatu pesmu, vidite narodnu nošnju, probate zalogaj hrane koji vas vrati u detinjstvo ili zaigrate jedno kolo – i shvatite da dom nije uvek mesto na mapi. Ponekad je dom tamo gde se okupe naši ljudi. A ovog vikenda, bar na tri dana, Srbija je živela pod čikaškim nebom.
Piše: Andriana Bjedov
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
