U noći između subote i nedelje, 25. i 26. oktobra, u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije dogodilo se pravo čudo medicine i ljudskosti — presađeno je srce četrdesetjednogodišnjem muškarcu kojem su lekari do pre nekoliko dana davali vrlo male šanse za život. Ipak, zahvaljujući hrabroj odluci jedne porodice koja je u najtežem trenutku pristala da donira organe svog najmilijeg, i stručnosti tima kardiohirurga predvođenih prof. dr Svetozarom Putnikom, jedan mladi život dobio je novu priliku.
„Delovalo je da će se život ugasiti, a onda se pojavio donor“, rekao je prof. Putnik, ističući da je sve uspelo zahvaljujući brzoj reakciji lekara i spremnosti porodice da spase druge. Pet dana nakon transplantacije, pacijent se oseća dobro, započeta je rana rehabilitacija, a on već sedi, ustaje i pravi prve korake ka potpunom oporavku.
Transplantacija je obavljena u okviru nacionalnog programa koji ima cilj da do kraja godine dostigne sto presađenih organa, cilj koji nije samo brojka, već simbol nade i solidarnosti. Iza svakog presađenog organa stoji priča o hrabrosti — o porodici koja je rekla „da“ dok su im suze još bile na obrazima, i o lekarima koji u trenucima borbe ne gledaju na časovnik, već na srce koje se bori da nastavi da kuca.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
„Ovo je čovek koji će ponovo živeti normalno“, zaključio je prof. Putnik.
A iza te rečenice stoji mnogo više od medicinskog uspeha — stoji poruka koliko su donacije organa od neprocenjivog značaja za Srbiju. Svaka presađena jetra, bubreg ili srce znači ne samo produžen život, već i povratak porodici, poslu, svakodnevici. Zato kampanja za podizanje svesti o doniranju organa nije samo zdravstvena inicijativa, već čin zajedništva i humanosti koji menja lice zemlje.
Jer jedno „da“ izrečeno u najtežem trenutku može postati granica između života i smrti — i dokaz da u Srbiji još kuca srce koje ume da daje.
Piše: Stefan Bogdanović
