Доналд Трамп, новоизабрани председник Сједињених Америчких Држава, направио је први важан корак у формирању своје спољнополитичке стратегије. Трамп је именовао Кита Келога, пензионисаног генерал-потпуковника, за специјалног изасланика за Украјину, што указује на озбиљан приступ окончању рата у тој земљи.
„Кит је имао истакнуту војну и пословну каријеру, укључујући служење на веома осетљивим позицијама националне безбедности у мојој првој администрацији“, написао је Трамп, додајући да је Келог у центру његових планова за стабилизацију ситуације у Украјини.
Ко је генерал Кит Келог?
Келог је ветеран Вијетнамског рата и генерал с дугогодишњим искуством у Пентагону, где је обављао бројне осетљиве дужности. Током терористичког напада 11. септембра 2001, налазио се у згради Пентагона и преузео команду над подземним комплексом Рејвен Рок, који служи као сигурносно склониште за државно руководство.
У периоду од 2017. до 2021. године, био је шеф Савета за националну безбедност Беле куће и саветник за националну безбедност потпредседника Мајка Пенса. Његово искуство и приступ питању Украјине сврставају га у круг најзначајнијих фигура које ће обликовати америчку политику у овом сложеном сукобу.
Трампов план за Украјину: Брзо окончање рата
Једно од кључних обећања Трампове изборне кампање било је брзо заустављање рата у Украјини. Иако је досад избегавао да открије детаље о својој стратегији, именовање Келога даје јаснији увид у смернице које ће следити његова администрација. Келог је већ познат по предлозима који укључују преговоре између Кијева и Москве, као и мораторијум на приступање Украјине НАТО-у.
Овакав приступ може наићи на отпор, како у Украјини, тако и међу републиканцима који се залажу за наставак или чак појачавање подршке Кијеву. Међутим, Трамп је јасно ставио до знања да у његовом тиму нема места за присталице тзв. „ратне партије“, попут бившег државног секретара Мајка Помпеа.
Да ли ће Украјина и Русија пристати на компромис?
Кључно питање остаје – како ће украјинско и руско руководство одговорити на могући Трампов предлог? Кијев је већ више пута одбио идеју о прекиду рата дуж тренутне линије фронта, али амерички притисак у виду обуставе помоћи могао би значајно смањити маневарски простор председника Зеленског.
Слично важи и за Русију. Кремљ инсистира на признавању целокупних територија четири области које је анектирао, што је у супротности с идејом прекида ватре дуж тренутне линије сукоба. Позиција Москве могла би зависити и од ставова других глобалних актера, као и од ситуације на бојном пољу у време Трампове инаугурације.
Шта следи?
Иако је до инаугурације новог америчког председника остало још скоро два месеца, именовање Келога шаље снажан сигнал о томе где Трамп види приоритете своје спољне политике. Да ли ће овај потез отворити пут ка преговорима или додатно закомпликовати ситуацију, остаје да се види. Јасно је да ће његова администрација на питање Украјине гледати кроз призму брзог окончања рата, али не без значајних изазова и отпора са обе стране конфликта.
