Smrt nemačke majke i njeno dvoje dece, posle obroka kupljenog na ulici u Istanbulu, pretvorila je razglednicu Bosfora u crnu hroniku. Porodica poreklom iz Turske, odsela je u hotelu u kvartu Fatih, obišla popularni Ortakoj, jela punjene dagnje kod uličnog prodavca, supu i kokoreč, a zatim kupila lokum, vodu i po navodima medija, piletinu. Ubrzo zatim, mučnina, povraćanje, hospitalizacija. Troje članova porodice nije preživelo, otac je i dalje na intenzivnoj nezi.
Hotel je evakuisan, gosti premešteni, uzorci vode i snimci kamera oduzeti. Uhapšeni su prodavci ulične hrane i osoblje hotela, uz sumnju na ubistvo iz nehata. Vlasti poručuju da „čekaju laboratorijske rezultate“ i podsećaju na pojačane kontrole, ali prva obdukcija ne daje jasne odgovore. U međuvremenu, još dvoje stranih turista iz istog hotela završava u bolnici sa sličnim tegobama.
Za javnost u Evropi, ali i u Srbiji, koja Tursku doživljava kao „jeftin, a siguran“ odmor, ovaj slučaj otvara neprijatno pitanje ko zaista kontroliše ono što završava na tanjiru turista? Ulična hrana u Istanbulu odavno je deo turističkog folklora midje dolma, kokoreč, brza jela na svakom ćošku, ali iza egzotike često stoje nelojalna konkurencija, pritisak da sve bude „što jeftinije“ i granica svežine koja se lako pomera kad inspekcija zakasni.
Putničke agencije uredno nude aranžmane, ali retko nude i upozorenja. Turisti, pa i naši, veruju da se u zemlji koja živi od letovanja i šopinga „valjda zna“ šta je bezbedno. Tragedija u Istanbulu pokazuje koliko je to poverenje yapravo neopravdano.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao:
Sve dok se ovakvi slučajevi razjašnjavaju iza zatvorenih vrata i uz maglovite izveštaje, ostaje sumnja da su životi turista manji prioritet od imidža destinacije. Za naše putnike, Turska više ne može da bude podrazumevano „bezbedna i proverena“. Oprez, izbegavanje ulične hrane i kritičan odnos prema „autentičnom iskustvu“ nisu izraz panike, već elementarna samoodbrana u sistemu koji reaguje tek kada je kasno.
Piše: Nina Stojanović
