Nikola Tesla je osvajao Ameriku pronalascima koji su menjali svet, ali ni slava, ni život preko okeana, ni njujorški kosmopolitizam nisu potisnuli njegovu vezanost za srpski narod. O tome svedoče zapisi njegovih savremenika, Teslina ljubav prema Njegošu i narodnoj poeziji, ali i reči koje je 1892. godine izgovorio prilikom jedine posete Beogradu.
Srpski diplomata, pravnik i državnik dr Milenko Vesnić pisao je o Tesli još 1894. godine u beogradskom časopisu „Delo“. Vesnić je posebno istakao „sinovljevu ljubav prema njegovoj srpskoj otadžbini“ i patriotsko osećanje koje, kako je zapisao, nisu mogli da uguše ni „amerikanski kosmopolitizam, niti milijoni Voltinih struja“. Tesla je svoja dostignuća stavljao u službu čovečanstva, ali se, prema Vesnićevim rečima, istovremeno „svuda i svagda“ dičio srpskim imenom, podseća „Politikin magazin“.
O njegovoj privrženosti srpskoj kulturi govorio je i Paja Radosavljević, Teslin prijatelj iz Njujorka. Prema njegovom svedočenju, veliki naučnik znao je napamet brojne odlomke iz Njegoševog „Gorskog vijenca“, kao i delove Šekspirovog „Hamleta“ i Geteovog „Fausta“, koje je čitao i na izvornim jezicima. Od srpskih pesnika posebno je voleo Jovana Jovanovića Zmaja, Njegoša, Đuru Jakšića i Vojislava Ilića.
Teslina njujorška laboratorija zato nije bila samo mesto eksperimenata sa strujom visokog napona. U njoj su se okupljali njegovi američki prijatelji, razgovaralo se o književnosti, recitovali stihovi i čitala srpska narodna poezija. Tesla je prevodio Zmajeve pesme na engleski jezik i tako pred američkom publikom predstavljao kulturu naroda iz kojeg je potekao.
Kada je 1892. stigao u Beograd, Tesla je dočekan kao nacionalni velikan, a kralj Aleksandar Obrenović odlikovao ga je Ordenom Svetog Save drugog stepena. Iz tog susreta ostala je i njegova čuvena misao da bi mu, ako se njegove nade ostvare, najdraže bilo saznanje da je veliko delo čovečanstvu podario jedan Srbin. Živeći daleko od zavičaja, Tesla je pripadao čitavom svetu, ali nikada nije zaboravio srpske korene, pravoslavnu porodicu iz koje je ponikao i ime kojim se, prema svedočenjima savremenika, ponosio do kraja života.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
