Generalna konzulka Bosne i Hercegovine u Čikagu, Tatjana Telić, u iskrenom razgovoru govori o životu daleko od domovine, izazovima diplomatske službe i ulozi žene u svetu diplomatije. Otkriva koliko su joj nedostajali porodični praznici, kako je međunarodno iskustvo promenilo i profesionalno i privatno, zašto su vrata Generalnog konzulata otvorena za sve građane BiH bez obzira na nacionalnu ili versku pripadnost, ali i šta je zapravo posao jednog konzula – mnogo više od izdavanja pasoša.
U intervjuu saznajte kako izgleda svakodnevica diplomate u gradu sa više od 80 stranih konzulata, koliko je teško uskladiti uspešnu karijeru i porodični život i koje poruke nosi nakon godina provedenih na čelu Generalnog konzulata BiH u Čikagu.
Posle nekoliko godina provedenih u Čikagu, koliko se vaš život promenio? Da li je bilo teže nego što ste očekivali da budete daleko od porodice i domovine?
Kada smo došli, mislili smo da će to biti period od tri godine koji će brzo proći. Kao petočlana porodica odlučili smo da više vremena provedemo ovde i da nam prijatelji i porodica dolaze u posetu kako bi upoznali Ameriku i Čikago. Međutim, već prvi Božić, krsna slava i praznici probudili su veliku nostalgiju. Toliko nam je nedostajala porodica da smo već naredne godine odlučili da te dane obavezno provodimo kod kuće.
Da li vas je diplomatska služba promenila kao osobu i čemu vas je najviše naučila?
Diplomatija podrazumeva veliku odgovornost i određenu žrtvu cele porodice, jer svi zajedno započinjete novi život. Kada danas pogledam unazad, zadovoljna sam što je sve dobro funkcionisalo i za moju porodicu i za posao. Takvo iskustvo daje dodatno samopouzdanje i profesionalno vas oblikuje. Međunarodno iskustvo čoveka svakako obogati i privatno i profesionalno.
Diplomatija se često smatra profesijom u kojoj dominiraju muškarci. Koliko je teško biti žena diplomata?
Mislim da je to izazov kao i u svakom poslu u kojem tradicionalno dominiraju muškarci. Ipak, mnogo zavisi od ličnog pristupa. I ranije sam radila u Ministarstvu unutrašnjih poslova, gde sam dugi niz godina bila načelnik, tako da sam navikla na takvo okruženje. Nikada nisam imala problem da steknem profesionalno poštovanje. U diplomatiji je to možda čak i nešto lakše.
Može li današnja žena imati uspešnu karijeru, srećnu porodicu i vreme za sebe?
Mislim da su kompromisi neophodni. Ne postoji univerzalna formula – sve zavisi od osobe, energije i prioriteta.
Važno je pronaći balans kako nijedan segment života ne bi trpeo zbog drugog. Kada postoji harmonija, moguće je da i porodica i posao funkcionišu kako treba.
Šta je najveći izazov tokom vašeg mandata u Čikagu?
BiH je specifična zemlja sa tri konstitutivna naroda i različitim verskim zajednicama. Od prvog dana želela sam da pošaljem jasnu poruku da su vrata Generalnog konzulata otvorena za sve građane BiH, bez obzira na njihovu nacionalnu ili versku pripadnost. Iako dolazim iz Republike Srpske i prirodno sam više prisutna među srpskom zajednicom, moja obaveza i želja bili su da svi građani osećaju da su dobrodošli.
Mnogi smatraju da je konzulat mesto gde se izdaju pasoši. Šta je zapravo najvažniji deo vašeg posla koji javnost možda ne vidi?
Konzularni poslovi, poput izdavanja pasoša, državljanstva ili upisa rođenja i brakova, svakako su ono zbog čega nam se građani najčešće obraćaju. Međutim, posao generalnog kozula mnogo je širi. Potrebno je da konzulat funkcioniše besprekorno u organizacionom, finansijskom i kadrovskom smislu.
Pored toga, veoma je važan rad sa zajednicom, ali i međunarodna saradnja. U Čikagu se nalazi oko 80 stranih konzulata, pa je izuzetno značajno graditi odnose sa predstavnicima drugih država kroz brojne diplomatske događaje i aktivnosti. To je deo posla koji javnost retko vidi, a zauzima veliki deo svakodnevnog angažmana.
Koliko je, po vašem mišljenju, važno povezivanje dijaspore sa institucijama u BiH?
To je, rekla bih, jedan od naših osnovnih zadataka i ciljeva. Upravo je to utisak koji nosim iz svakodnevnih susreta sa ljudima ovde – osećam da im je ta veza sa institucijama u domovini izuzetno važna. Bez obzira na to kako ja doživljavam svoju ulogu, povratna reakcija naših ljudi pokazuje da prisustvo Generalnog konzulata predstavlja most između dijaspore i institucija u Bosni i Hercegovini.
Naš zadatak je da ljudi koji ovde žive budu pravovremeno informisani o dešavanjima u zemlji iz koje potiču, ali i da institucije u BiH imaju jasnu sliku o životu naše dijaspore – o njihovim interesima, potrebama, izazovima i svemu što smatraju važnim. Upravo u tome vidim jednu od najznačajnijih uloga Generalnog konzulata.
Da li primećujete da građani poreklom iz Bosne i Hercegovine koji danas žive u SAD pokazuju veće interesovanje za ulaganja i poslovnu saradnju sa BiH nego ranije?
Da, svakako. Amerika je specifična zbog svoje udaljenosti, ali i zbog veličine tržišta i mogućnosti koje pruža. Naša dijaspora je najvećim delom došla tokom devedesetih godina, nakon rata, i bilo je potrebno vreme da ljudi ovde izgrade svoje živote, porodice i poslovne karijere.
Danas, kada su mnogi od njih ostvareni poslovni ljudi, sve više razmišljaju o tome kako da svoje znanje, iskustvo i kapital povežu sa BiH. Primećujem da postoji sve veće interesovanje za poslovnu saradnju i investicije, što je pozitivan signal i potencijal koji svakako treba dodatno razvijati.
Šta biste poručili uspešnim ljudima poreklom iz BiH koji danas žive u Americi? Kako najviše mogu da pomognu zemlji iz koje potiču?
Važno je da razumemo da su prošla vremena kada se od dijaspore očekivala isključivo materijalna pomoć. Danas želimo partnere – ljude koji će prepoznati zajednički interes i mogućnost da kroz investicije razvijaju svoje poslovanje, ali istovremeno doprinesu razvoju svoje zemlje.
Postoje brojne pogodnosti za strane investitore – od jednostavnijih procedura, preko mogućnosti da strane kompanije posluju pod istim uslovima kao domaće, do poreza na dobit od samo 10%, koji je među najnižima u Evropi. Kada ulažu ljudi koji potiču iz tih krajeva, to nije samo ekonomska investicija, već i doprinos društvu iz kojeg su potekli. To je, rekla bih, prava “vin-vin” situacija.
Generalni konzulat stoji na raspolaganju svima koji su zainteresovani za ulaganja. Spremni smo da pružimo informacije i povežemo potencijalne investitore sa nadležnim institucijama.
Pred BiH su novi izbori. Kakva je uloga Generalnog konzulata u tom procesu?
Naša najvažnija obaveza je da građane koji imaju pravo glasa blagovremeno informišemo o izbornom procesu i proceduri prijave za glasanje iz inostranstva.
Za prijavu je potrebno da imaju važeći dokument BiH, kao i važeći američki dokument kojim dokazuju adresu boravka u SAD. Ukoliko se prijavi dovoljan broj birača, glasanje će biti organizovano u Generalnom konzulatu u Čikagu. U suprotnom, registrovani glasači će izborni materijal dobiti poštom.
Pozivamo sve naše građane da iskoriste svoje demokratsko pravo, a Konzulat je na raspolaganju svima kojima su potrebne dodatne informacije ili pomoć oko registracije.
Bez obzira na različite nacionalnosti, da li primećujete da se ljudi poreklom iz BiH u dijaspori međusobno podržavaju i sarađuju?
Apslolutno. To je veoma prirodan proces. Ljude najpre povezuju zajednički jezik, mentalitet i sličan način razmišljanja. Te barijere koje ponekad postoje na drugim mestima ovde su mnogo manje izražene.
Vidim da se međusobno podržavaju, povezuju i u poslovnom smislu, grade partnerstva i pomažu jedni drugima. To je veoma važno za celokupnu zajednicu i nešto što svakako treba negovati.
Posle nekoliko godina provedenih na čelu Generalnog konzulata u Čikagu, Tatjana Telić kaže da najvećom vrednošću svog mandata smatra ljude – njihovo poverenje, saradnju i želju da ostanu povezani sa zemljom iz koje potiču. Upravo ta veza, ističe, predstavlja najvažniji temelj buduće saradnje dijaspore i institucija u BiH.
Piše: Andriana Bjedov
Pogledajte više slika ovde:
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
