Док светски стратези прате развој ситуације у Украјини, Русија се тихо, али сигурно, спрема да заигра нову партију у другом региону – Блиском истоку. Западни медији објављују да Москва преговара са јеменским побуњеницима Хутима о испоруци напредних противбродских ракета „П-800 оникс“ (у извозној верзији познатих као „јахонт“), што може изазвати озбиљне геополитичке турбуленције у региону.
Ове ракете, дизајниране за лет брзином два пута већом од брзине звука и способне да избегну детекцију, могле би драстично да промене безбедносну динамику у Црвеном мору. Са дометом до 300 километара, „јахонти“ би Хутима омогућили да прецизније гађају комерцијалне и војне бродове, укључујући и америчке и европске који штите транспортне руте у том стратешки важном региону.
Москва и асиметричан одговор
Многи војни стручњаци у Русији тврде да је овај потез одговор на западне испоруке далекометних ракета Украјини, које би Кијев могао користити за ударе дубоко унутар руске територије. Кремљ је више пута упозоравао да такве акције „не могу остати без последица“. Владимир Путин је још летос јасно поручио да Русија има исто право да снабдева савезничке снаге које би могле погодити осетљиве објекте у земљама које подржавају Украјину.
Аналитичари спекулишу да би се руски одговор могао испољити у облику испоруке софистицираног наоружања као што су „искандери“ или „јахонти“ својим савезницима на Блиском истоку, попут Хута или Хезболаха. Уколико ови ракетни системи дођу у руке ових група, то би могло значајно угрозити западне интересе у региону, укључујући и војне базе, бродове и авионе.
Преговори у сенци: Улога Ирана
Западни извори наводе да се преговори између Русије и Хута одвијају уз посредовање Ирана, који је историјски савезник и Јемена и Русије. Састанци су наводно одржани у Техерану, што је посебно значајно у контексту иранског утицаја на Хуте и њиховог дугогодишњег ангажовања у јеменском грађанском рату.
Иако портпарол Хута, Мохамед Абдел Салам, тврди да „нема појма“ о преговорима, информације из различитих извора указују да се разговара о војним испорукама које би дале нови замах побуњеничким снагама. Хути, који су већ годинама у сукобу са коалицијом коју подржава Саудијска Арабија, добијањем напредних ракета могли би озбиљно угрозити не само војне циљеве већ и виталне транспортне руте кроз Црвено море.
Шаховска табла Блиског истока
Русија је својом геополитичком игром на Блиском истоку већ дуго присутна, али овај могући корак би могао представљати нови ниво конфронтације. Убацивање „јахонта“ у стратешку једначину не само да би створило нове претње за западне ратне бродове и базе, већ би и значајно повећало утицај Русије у региону.
Осим тога, овај потез указује на то да Москва не планира да реагује само унутар европског театра војних операција, већ тражи начине да дестабилизује западне интересе на глобалном нивоу. Асиметричан одговор, како га називају руски стратези, има за циљ да одврати Запад од даље ескалације конфликта у Украјини, али и да покаже да Русија има капацитет да реагује широм света.
Нови изазови за Запад?
Уколико се ови преговори заиста заврше испоруком руских ракета Хутима, то би могло озбиљно закомпликовати ситуацију на Блиском истоку. Поред могућности да ракете угрозе западне војне снаге у региону, оне би могле довести и до додатне ескалације у Јемену и ширем подручју.
Запад би се нашао у незгодној позицији – да одговори на новонасталу претњу или ризикује дестабилизацију транспортних рута и угрожавање својих војних позиција у том делу света. Иран, као кључни играч у региону, могао би додатно ојачати своју позицију кроз овај савез са Русијом и Хутима, што би потенцијално покренуло нову серију санкција и дипломатских тензија.
Док се преговори на Блиском истоку настављају, свет чека да види какве ће кораке предузети Москва и њени савезници. Јасно је да Русија не намерава да одговори само речима, већ делима која би могла изазвати озбиљне геополитичке промене далеко од европског ратишта.
