Od mladosti svedušno pošao za Hristom, oslobodivši se od dva teška bremena: od bremena bogatstva i od bremena tela. Prvog bremena oslobodio se razdavši sve svoje imanje ništim i ubogim, a drugoga velikim postom. I tako prvo sebe isceli, pa onda poče drugima davati isceljenje.
Bestrastan i ispunjen blagodaću Duha Svetoga, Evmenije zasija svetlošću koja se ne mogaše sakriti. Pa kao što je pisano: „Ne može se grad sakriti kad na vrhu gore stoji“ (Mat. 5, 14), tako se ni sveti Evmenije nije mogao sakriti od sveta. Ljudi ga izabraše za episkopa u Gortinu. Kao episkop upravljaše stadom Hristovim kao pastir dobri.
Molitvom je činio mnoga čudesa: opaku zmiju umrtvio, demone izgonio i mnoge bolesnike iscelio. Čudotvorio je ne samo u svome mestu nego i u Rimu i Tivaidi.
U Tivaidi je svojom molitvom isprosio od Boga kišu u vreme velike suše. Tamo je naposletku okončao svoj zemaljski život i preselio se u večne obitelji Gospoda svojega.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
