Srpska pravoslavna crkva proslavlja Svetih 45 mučenika iz Nikopolja Jermenskog, koji su početkom četvrtog veka postradali zbog nepokolebljive vere u Hrista. Njihovo stradanje dogodilo se oko 319. godine, u vreme cara Likinija, vladara istočnog dela Rimskog carstva i savladara Svetog cara Konstantina.
Kada je u Nikopolju počeo progon hrišćana, više od 40 vernika dobrovoljno je izašlo pred namesnika Lisija. Predvodili su ih Sveti Leontije, Mavrikije, Danilo, Antonije i Aleksandar. Otvoreno su ispovedili da su hrišćani, odbivši da se poklone idolima i prinesu žrtvu neznabožačkim bogovima.
Posle duge rasprave o veri, mučenici su pretučeni, okovani i bačeni u tamnicu. Prema predanju, hrišćanka Vlasijana dodavala im je vodu kroz zatvorski prozor. Dok su noću pevali psalme, javio im se anđeo Gospodnji, objavivši da je njihovo stradanje pri kraju i da su njihova imena već zapisana na nebesima.
Svedoci ovog čuda bili su i tamničari Menej i Virilad, koji su tada poverovali u Hrista i pridružili se zatočenim hrišćanima. Kada su izvedeni na poslednje saslušanje, mučenici su jednoglasno ponovili: „Hrišćani smo!“ Lisije je potom naredio da im budu odsečene ruke i noge, a da njihova tela budu bačena u oganj.
Posle mučeničke smrti, njihove kosti bačene su u reku. Kada je Crkva kasnije dobila slobodu, na mestu njihovog stradanja podignut je hram posvećen Svetim 45 mučenika. Pravoslavna crkva čuva uspomenu na njih kao na svedoke vere koji su pred progonom i najtežim mukama ostali postojani do kraja.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
