Srpska pravoslavna crkva 17. jula molitveno se seća Svetog sveštenomučenika Save Gornjokarlovačkog, episkopa koji je u najtežim danima Drugog svetskog rata odbio da napusti svoju eparhiju i narod. Ustaše su ga uhapsile upravo na ovaj dan 1941. godine, a posle surovog mučenja odvele u smrt na Velebitu.
Vladika Sava, svetovnim imenom Svetozar Trlajić, rođen je 1884. godine u Molu. Završio je Bogosloviju u Sremskim Karlovcima i Pravni fakultet u Beogradu. Za đakona i sveštenika rukopoložen je 1909. godine, a službovao je u Peški i Bašaidu. Posle smrti supruge zamonašio se 1929. godine u manastiru Krušedolu, gde je kasnije postao starešina.
Za vikarnog episkopa sremskog postavljen je 1934. godine, dok je za episkopa gornjokarlovačkog izabran 22. juna 1938. godine. Posle smrti episkopa pakračkog Mirona 1941. godine preuzeo je i upravljanje Pakračkom eparhijom, u trenutku kada je nad Srbima na prostoru Nezavisne Države Hrvatske već započeo sistematski progon.
Kada su mu italijanske okupacione vlasti ponudile da napusti eparhiju i pređe u Beograd, vladika Sava je to odbio. Uhapšen je 17. jula u Plaškom, zajedno sa trojicom srpskih sveštenika i trinaestoricom uglednih Srba. Nakon mučenja, vezan je lancima i 19. jula odveden u Gospić, odakle je sredinom avgusta, sa oko dve hiljade Srba, upućen prema Velebitu.
Tačno mesto njegove mučeničke smrti i grob nikada nisu pronađeni. Sveti arhijerejski sabor SPC uvrstio ga je 1998. godine u imenoslov svetih kao sveštenomučenika. Njegovo stradanje ostalo je svedočanstvo pastira koji nije sačuvao sopstveni život, ali jeste vernost Hristu, Crkvi i poverenom narodu.
Piše: Stefan Stoajnović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
