Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 2. avgusta proslavljaju Svetog proroka Iliju, jedan od najpoštovanijih starozavetnih praznika u srpskom narodu. Ilindan je česta krsna slava, slava brojnih hramova i gradova, a Sveti Ilija u crkvenom predanju ostao je upamćen kao veliki branilac vere u jednog Boga.
Prorok Ilija Tesvićanin rođen je u gradu Tesvi, u Galadskoj oblasti, i živeo je u devetom veku pre Hrista. Njegova služba odvijala se tokom vladavine izrailjskog cara Ahava i njegove žene Jezavelje, kada se među narodom snažno proširilo idolopoklonstvo i poštovanje boga Vala.
Ilija je otvoreno istupio protiv cara i upozorio ga da će zbog otpadništva nastupiti dugotrajna suša. Prema Svetom pismu, suša je trajala tri godine i šest meseci. Za to vreme prorok je boravio kod potoka Horata, gde su mu gavrani donosili hranu, a potom kod siromašne udovice u Sarepti.
U domu Sareptske udovice dogodila su se velika čuda: brašno i ulje nisu se trošili uprkos oskudici, a njen preminuli sin vraćen je u život posle prorokove molitve. Time je Sveti Ilija pokazao da se Božja milost ne meri zemaljskim bogatstvom, već verom i spremnošću čoveka da pomogne bližnjem.
Najpoznatiji događaj iz njegovog života odigrao se na gori Karmil. Pred okupljenim narodom Sveti Ilija suočio se sa Valovim sveštenicima. Nakon njegove molitve sa neba je sišao oganj i spalio žrtvu, dok lažni proroci nisu uspeli da dobiju odgovor od svog idola. Potom je pala dugo očekivana kiša i okončala sušu.
Pred kraj zemaljske službe Ilija je za svog naslednika izabrao proroka Jelisija. Prema biblijskom svedočanstvu, pred njegovim očima uznet je na nebo u vihoru, na ognjenim kolima sa ognjenim konjima. Njegov plašt ostao je Jelisiju kao znak prenete proročke službe i blagodati.
Sveti Ilija pojavio se zajedno sa prorokom Mojsijem prilikom Preobraženja Gospodnjeg na Tavoru. Crkva ga naziva bogovidiocem, čudotvorcem i drugim pretečom Hristovog dolaska. Srpska pravoslavna crkva ističe da je njegov život ostao primer usrdne molitve, nepokolebljive vere i hrabrosti pred zemaljskim moćnicima.
U srpskom narodu Sveti Ilija se tradicionalno vezuje za grmljavinu, munje i letnje nepogode, zbog čega je poznat i kao Ilija Gromovnik. Ipak, suština praznika nije u strahu od prirodnih sila, već u poruci da se vera ne napušta ni pred pretnjama, progonom i pritiskom vlasti.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
