Sveti Jovan Rus, jedan od najpoštovanijih svetitelja pravoslavnog sveta, ostavio je za sobom primer nepokolebljive vere, smirenja i istrajnosti u stradanju. Iako nije bio ni episkop ni veliki bogoslov, već skromni ruski vojnik i rob, svojim životom zadobio je slavu među svetima, a njegove netruležne mošti i danas privlače hiljade poklonika na grčko ostrvo Eviju, gde se neprestano svedoči o njegovim čudima i nebeskom zastupništvu, proslavlja se 9. juna.
Rođen na jugu Rusije u pobožnoj porodici, Sveti Jovan je kao mladić učestvovao u ratovima protiv Osmanlija. Nakon zarobljavanja dospeo je u ropstvo kod jednog turskog age u maloazijskom mestu Prokopion. Uprkos pritiscima, pretnjama i zlostavljanjima, nije pristao da se odrekne svoje pravoslavne vere. Radije je prihvatio stradanje nego da izgubi ono što mu je bilo najdragocenije – vernost Hristu.
Njegov dom postala je štala u kojoj je radio i spavao. Međutim, ono što je drugima izgledalo kao poniženje, za njega je bilo mesto molitve i duhovnog uzrastanja. Dani su mu prolazili u postu, radu i neprestanoj molitvi. Redovno se pripremao za Sveto Pričešće i noćima odlazio u crkvu na bdenja. Njegova krotkost, smernost i dobrota postepeno su osvojili čak i srca njegovih gospodara.
Predanje pamti i veliko čudo koje je proslavilo Svetog Jovana još za života. Kada je njegov gospodar bio na hodočašću u Meki, Jovan je, na molbu domaćice, poslao tanjir omiljenog jela svome gospodaru. Na čudesan način tanjir se pojavio u Meki, u zaključanoj sobi age, koji ga je po povratku doneo kući kao dokaz neobjašnjivog Božjeg dela.
Pred svoju smrt 1730. godine Sveti Jovan se pričestio Svetim Tajnama i mirno predao dušu Gospodu. Nekoliko godina kasnije njegovo telo pronađeno je netruležno. Danas njegove mošti počivaju na Eviji, gde vernici iz čitavog sveta dolaze da mu se poklone i zatraže pomoć.
Život Svetog Jovana Rusa ostaje snažno svedočanstvo da se najveća duhovna sila ne nalazi u moći i bogatstvu, već u veri, strpljenju i smirenju pred Bogom.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
