Pravoslavna crkva proslavlja Svetu prvomučenicu i ravnoapostolnu Teklu, jednu od najhrabrijih hrišćanki iz apostolskog vremena. Njeno žitije svedoči o veri koju nisu mogli da slome ni porodični pritisci, ni progoni, ni najstrašnije smrtne kazne.
Tekla je bila osamnaestogodišnja devojka iz ugledne porodice u Ikoniji i verenica bogatog Tamirisa. Međutim, kada je čula propoved Svetog apostola Pavla, svim srcem je prihvatila Hristovu nauku i odlučila da svoj život posveti Bogu. Оdrekla se braka, bogatstva i dotadašnjeg načina života.
Njena odluka izazvala je gnev verenika i majke. Kada je apostol Pavle bačen u tamnicu, Tekla je svojim nakitom potkupila stražara i otišla kod njega kako bi nastavila da sluša reči spasenja. Zbog nepokolebljive vere osuđena je na spaljivanje, ali je oganj nije povredio – iznenadna oluja ugasila je vatru.
Novo stradanje dočekalo ju je u Antiohiji, gde je odbila nasrtaj jednog velikaša. Osuđena je da bude bačena pred divlje zveri, ali joj ni lavovi ni medvedi nisu naudili. Lavica je legla kraj njenih nogu, a narod je, videvši čudo, uzvikivao da je veliki Bog u kojeg Tekla veruje. Posle toga upravitelj ju je oslobodio.
Ostatak života provela je u blizini Seleukije, u postu, molitvi i pomaganju bolesnima. Prema predanju, kada su je u dubokoj starosti napali ljudi poslati da je osramote, stena se po njenoj molitvi otvorila i primila je. Sveti Jovan Zlatousti zapisao je da je Tekla jednom rukom prinela Bogu devstvenost, a drugom mučeništvo, ostavši večni primer hrabrosti i vernosti Hristu.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
